Професионалац

Комад се одвија у једној просторији, у Тејином кабинету, око једног разговора. Према енглеском издању, дан радње је Тејин рођендан, пре заказаног ручка. Тејино обраћање публици на почетку, у улози приповедача, поставља оквир: он пише рукопис док се догађаји одвијају, а на крају му Лука предлаже да разговор препише као драму.

Тиме се грађа завршава у кругу. Оно што је гледалац видео постаје текст који тек треба да настане, а наслов „тужна комедија по Луки“ приписује ауторство управо посетиоцу. Разговор напредује постепено: од изненађења и претње ка откривању дубине Лукиног знања, па ка заштитничком тону. Анегдоте и крчмарске приче из Тејине прошлости држе радњу у покрету између признања.

Лука је „професионалац“ у ужем смислу речи: човек који је посао радио марљиво, а о свом субјекту зна више од њега самог. Опис комада бележи померање његовог става, од непријатељства према Теји као противнику система до готово заштитничког односа. Тај преокрет не поништава чињеницу да је он годинама извештавао о Теји и једном предложио да га прегазе.

Теја је писац и уредник, човек речи, који не познаје посетиоца, па разговор за њега почиње као сусрет са непознатим човеком који зна превише. Марта, секретарица, везује кабинет са спољним светом, а „нормалан лудак“ уноси у радњу елемент који разбија озбиљност и поставља питање ко је у овом свету луд.

Поднаслов „тужна комедија по Луки“ одређује жанр као мешавину смеха и горчине, што одговара одредници трагикомедије. Према опису новије постављене верзије, Ковачевић користи цинизам и иронију да би показао апсурд живота у полицијској држави, а један научни чланак бележи да се разговор креће кроз апсурдне призоре, анегдоте и крчмарске приче.

Комична ситуација не потиче од досетки него из положаја ликова: човек који је писао службене извештаје сада у цивилу седи насупрот свом субјекту. Када се зна да су Тејине речи већ једном забележене и преписане, свака реплика добија двоструко значење, јер се говори пред неким ко је већ све чуо.

На овом комаду најбоље се види разлика између драме и екранизације. Према рецензији филма у „Времену“, у драми Лука Теји у једној просторији приповеда о прошлости, док филм то замењује реконструисаним сценама, документарним снимцима и споредном линијом о радницима издавачке куће. Рецензент сматра да је тиме угрожена позоришна интимност. Према истој рецензији, драма је смештена у доба Тита, а филм радњу помера у деведесете.

У појединим изворима се наводи да су у филму додати ликови Ане и Јована и да је веза Теје и Марте експлицитнија. Постоји и телевизијска верзија снимљена по представи Звездара театра, о којој пише научни чланак Дејана Ајдачића. Зато се тумачење филма не може аутоматски пренети на позоришни текст.

„Професионалац“ је Ковачевићев комад из 1990. Научни чланак наводи да је текст објављен 1990. у Књижевним новинама, са поднасловом „тужна комедија, по Луки“, и да су прва извођења одржана исте године, у Битољу и у Звездара театру у Београду. Други научни чланак наводи да је комад написан 1989, а да је представа Звездара театра за телевизију снимљена 24. јуна 1990. Новински текст о новој постави каже да је прва постава изведена у атмосфери растућих политичких и националистичких тензија уочи ратова деведесетих.

Основни оквир је рад тајне полиције према писцима и интелектуалцима. Лука је припадник Државне безбедности и о Теји извештава због његових „антидржавних“ ставова и понашања. Наслов текста у „Данасу“ поводом нове поставе истиче да се однос Државне безбедности према писцима и уметницима за четрдесет година није променио. Према рецензији филма у „Времену“, драма је смештена у титовско доба, док филм радњу помера у деведесете; сам комад, према расположивим описима, не везује радњу за тачну годину.

Душан Ковачевић (рођен 1948) био је од 1998. на челу Звездара театра. „Професионалац“ тако припада позоришту у ком је први пут изведен и у које се 2026. вратио као редитељ нове верзије.

Комад је преведен на енглески (у збирци Ковачевићевих драма у преводу Рендала А. Мејџора), под насловом „The Professional“, са поднасловом „A woeful comedy, according to Luka“. Према уводу у том издању, постављен је и у Њујорку 1995. у Circle Repertory Company.

У Звездара театру комад је 1990. изведен са Батом Стојковићем као Луком Лабаном, Богданом Диклићем као Тејом Крајем, Недом Арнерић као Мартом и Вањом Јанкетићем као „нормалним лудаком“. Према новинском тексту, представа је одиграна 416 пута (138 на гостовањима), гледало ју је готово 140.000 гледалаца, а Ковачевић је за њу добио пет награда, а Стојковић осам. У попису извођења у једном научном чланку као редитељ београдске поставе из 1990. наведен је сам Ковачевић.

Сценски задатак је необичан: две личности, једна просторија и разговор који мора да остане занимљив без радње у уобичајеном смислу. Уместо кретања, радња се помера признањима и променама тона. Рецензент „Времена“ примећује да је управо та камерна ситуација, у којој Лука приповеда Теји у једној соби, срж позоришне верзије и да филм, када је замењује реконструисаним сценама, губи на интимности.

Комад је извођен и у другим срединама. Према научном чланку, играо се у Народном театру у Битољу 1990. у режији Димитра Станоског, а према уводу у енглеском издању, у Њујорку 1995. Телевизијска верзија представе Звездара театра снимљена је 24. јуна 1990.

У Звездара театру нову верзију комада поставио је сам Ковачевић; премијера је била 21. фебруара 2026. Улоге играју Ненад Јездић (Лука Лабан), Игор Ђорђевић (Теја Крај), Ана Франић (Марта) и Душко Ашковић (нормалан лудак). Ковачевић наглашава да је комад написан пре готово четрдесет година и да је ово нова верзија исте приче.

Филм „Професионалац“ (2003) режирао је Ковачевић према свом комаду. Радња је смештена у Београд 2001, са ретроспекцијама до 1999, а главне улоге играју Бора Тодоровић и Бранислав Лечић. Према појединим изворима, у филму су додати ликови Ане и Јована и штрајк радника издавачке куће, док „Време“ у рецензији критикује премештање радње у деведесете и обиље документарног материјала.

Дуговечност поставке из 1990. види се у бројкама које бележе новинари: 416 извођења и готово 140.000 гледалаца. Када је 2026. поново постављен у истом позоришту, Ковачевић је рекао да се од комунизма до данас мало шта променило, па се комад и даље чита као коментар односа власти и писаца.

Међународно извођење комада показују енглески превод Рендала А. Мејџора и њујоршка постава из 1995. Научни интерес показује и чланак Дејана Ајдачића о телевизијској и филмској адаптацији „Професионалца“, објављен у зборнику са конференције о прошлости у кинематографији Централне и Источне Европе после 1989. (Познањ, 2008).