Profesionalac

Komad se odvija u jednoj prostoriji, u Tejinom kabinetu, oko jednog razgovora. Prema engleskom izdanju, dan radnje je Tejin rođendan, pre zakazanog ručka. Tejino obraćanje publici na početku, u ulozi pripovedača, postavlja okvir: on piše rukopis dok se događaji odvijaju, a na kraju mu Luka predlaže da razgovor prepiše kao dramu.

Time se građa završava u krugu. Ono što je gledalac video postaje tekst koji tek treba da nastane, a naslov „tužna komedija po Luki“ pripisuje autorstvo upravo posetiocu. Razgovor napreduje postepeno: od iznenađenja i pretnje ka otkrivanju dubine Lukinog znanja, pa ka zaštitničkom tonu. Anegdote i krčmarske priče iz Tejine prošlosti drže radnju u pokretu između priznanja.

Luka je „profesionalac“ u užem smislu reči: čovek koji je posao radio marljivo, a o svom subjektu zna više od njega samog. Opis komada beleži pomeranje njegovog stava, od neprijateljstva prema Teji kao protivniku sistema do gotovo zaštitničkog odnosa. Taj preokret ne poništava činjenicu da je on godinama izveštavao o Teji i jednom predložio da ga pregaze.

Teja je pisac i urednik, čovek reči, koji ne poznaje posetioca, pa razgovor za njega počinje kao susret sa nepoznatim čovekom koji zna previše. Marta, sekretarica, vezuje kabinet sa spoljnim svetom, a „normalan ludak“ unosi u radnju element koji razbija ozbiljnost i postavlja pitanje ko je u ovom svetu lud.

Podnaslov „tužna komedija po Luki“ određuje žanr kao mešavinu smeha i gorčine, što odgovara odrednici tragikomedije. Prema opisu novije postavljene verzije, Kovačević koristi cinizam i ironiju da bi pokazao apsurd života u policijskoj državi, a jedan naučni članak beleži da se razgovor kreće kroz apsurdne prizore, anegdote i krčmarske priče.

Komična situacija ne potiče od dosetki nego iz položaja likova: čovek koji je pisao službene izveštaje sada u civilu sedi nasuprot svom subjektu. Kada se zna da su Tejine reči već jednom zabeležene i prepisane, svaka replika dobija dvostruko značenje, jer se govori pred nekim ko je već sve čuo.

Na ovom komadu najbolje se vidi razlika između drame i ekranizacije. Prema recenziji filma u „Vremenu“, u drami Luka Teji u jednoj prostoriji pripoveda o prošlosti, dok film to zamenjuje rekonstruisanim scenama, dokumentarnim snimcima i sporednom linijom o radnicima izdavačke kuće. Recenzent smatra da je time ugrožena pozorišna intimnost. Prema istoj recenziji, drama je smeštena u doba Tita, a film radnju pomera u devedesete.

U pojedinim izvorima se navodi da su u filmu dodati likovi Ane i Jovana i da je veza Teje i Marte eksplicitnija. Postoji i televizijska verzija snimljena po predstavi Zvezdara teatra, o kojoj piše naučni članak Dejana Ajdačića. Zato se tumačenje filma ne može automatski preneti na pozorišni tekst.

„Profesionalac“ je Kovačevićev komad iz 1990. Naučni članak navodi da je tekst objavljen 1990. u Književnim novinama, sa podnaslovom „tužna komedija, po Luki“, i da su prva izvođenja održana iste godine, u Bitolju i u Zvezdara teatru u Beogradu. Drugi naučni članak navodi da je komad napisan 1989, a da je predstava Zvezdara teatra za televiziju snimljena 24. juna 1990. Novinski tekst o novoj postavi kaže da je prva postava izvedena u atmosferi rastućih političkih i nacionalističkih tenzija uoči ratova devedesetih.

Osnovni okvir je rad tajne policije prema piscima i intelektualcima. Luka je pripadnik Državne bezbednosti i o Teji izveštava zbog njegovih „antidržavnih“ stavova i ponašanja. Naslov teksta u „Danasu“ povodom nove postave ističe da se odnos Državne bezbednosti prema piscima i umetnicima za četrdeset godina nije promenio. Prema recenziji filma u „Vremenu“, drama je smeštena u titovsko doba, dok film radnju pomera u devedesete; sam komad, prema raspoloživim opisima, ne vezuje radnju za tačnu godinu.

Dušan Kovačević (rođen 1948) bio je od 1998. na čelu Zvezdara teatra. „Profesionalac“ tako pripada pozorištu u kom je prvi put izveden i u koje se 2026. vratio kao reditelj nove verzije.

Komad je preveden na engleski (u zbirci Kovačevićevih drama u prevodu Rendala A. Mejdžora), pod naslovom „The Professional“, sa podnaslovom „A woeful comedy, according to Luka“. Prema uvodu u tom izdanju, postavljen je i u Njujorku 1995. u Circle Repertory Company.

U Zvezdara teatru komad je 1990. izveden sa Batom Stojkovićem kao Lukom Labanom, Bogdanom Diklićem kao Tejom Krajem, Nedom Arnerić kao Martom i Vanjom Janketićem kao „normalnim ludakom“. Prema novinskom tekstu, predstava je odigrana 416 puta (138 na gostovanjima), gledalo ju je gotovo 140.000 gledalaca, a Kovačević je za nju dobio pet nagrada, a Stojković osam. U popisu izvođenja u jednom naučnom članku kao reditelj beogradske postave iz 1990. naveden je sam Kovačević.

Scenski zadatak je neobičan: dve ličnosti, jedna prostorija i razgovor koji mora da ostane zanimljiv bez radnje u uobičajenom smislu. Umesto kretanja, radnja se pomera priznanjima i promenama tona. Recenzent „Vremena“ primećuje da je upravo ta kamerna situacija, u kojoj Luka pripoveda Teji u jednoj sobi, srž pozorišne verzije i da film, kada je zamenjuje rekonstruisanim scenama, gubi na intimnosti.

Komad je izvođen i u drugim sredinama. Prema naučnom članku, igrao se u Narodnom teatru u Bitolju 1990. u režiji Dimitra Stanoskog, a prema uvodu u engleskom izdanju, u Njujorku 1995. Televizijska verzija predstave Zvezdara teatra snimljena je 24. juna 1990.

U Zvezdara teatru novu verziju komada postavio je sam Kovačević; premijera je bila 21. februara 2026. Uloge igraju Nenad Jezdić (Luka Laban), Igor Đorđević (Teja Kraj), Ana Franić (Marta) i Duško Ašković (normalan ludak). Kovačević naglašava da je komad napisan pre gotovo četrdeset godina i da je ovo nova verzija iste priče.

Film „Profesionalac“ (2003) režirao je Kovačević prema svom komadu. Radnja je smeštena u Beograd 2001, sa retrospekcijama do 1999, a glavne uloge igraju Bora Todorović i Branislav Lečić. Prema pojedinim izvorima, u filmu su dodati likovi Ane i Jovana i štrajk radnika izdavačke kuće, dok „Vreme“ u recenziji kritikuje premeštanje radnje u devedesete i obilje dokumentarnog materijala.

Dugovečnost postavke iz 1990. vidi se u brojkama koje beleže novinari: 416 izvođenja i gotovo 140.000 gledalaca. Kada je 2026. ponovo postavljen u istom pozorištu, Kovačević je rekao da se od komunizma do danas malo šta promenilo, pa se komad i dalje čita kao komentar odnosa vlasti i pisaca.

Međunarodno izvođenje komada pokazuju engleski prevod Rendala A. Mejdžora i njujorška postava iz 1995. Naučni interes pokazuje i članak Dejana Ajdačića o televizijskoj i filmskoj adaptaciji „Profesionalca“, objavljen u zborniku sa konferencije o prošlosti u kinematografiji Centralne i Istočne Evrope posle 1989. (Poznanj, 2008).