Пређи на садржај

Пјер де Мариво

Игра љубави и случаја

Силвија и Доранта договорени су за брак, а да се нису видели. Свако од њих долази у кућу под маском слуге, да би упознао другог у стварности, и обоје се заљубљују у оног за ког мисле да је слуга.

Основни подаци

Аутор
Пјер де Мариво
Оригинални наслов
Le Jeu de l'amour et du hasard
Епоха
Просветитељство
Жанр
Комедија
Праизведба
1730.
Језик оригинала
Француски
Структура
Комедија у три чина, у прози
Место и време радње
Париз, кућа господина Оргона

Фабула

Силвија и Доранте треба да се венчају, а нису се видели. Свако од њих долази на исту мисао: да замени улогу са слугом и сазна каква је особа с којом ће се венчати. Силвија сада глуми Лизету, а Доранте Арлекина. Господин Оргон и његов син Марио знају за обе преруше и допуштају игру.

Силвија се заљубљује у „слугу” Дорантеа и стиди се свог осећаја. Доранте, који мисли да је Силвија слушкиња, пати на исти начин. Слуге у међувремену, Лизета и Арлекин, играју господу и такође се заљубљују.

Доранте први открива ко је. Силвија још не зна, и тек када се и он пред њом заљуби, она открива себе. Оба пара се венчавају, и љубав и случај су одржали обећање.

Лица

  • Силвија

    кћи господина Оргона

  • Доранте

    њен вереник

  • Лизета

    Силвијина слушкиња

  • Арлекин

    Дорантеов слуга

  • Господин Оргон

    Силвијин отац

  • Марио

    њен брат

Анализа

Кључне теме

  • Љубав и друштвени положај

    Љубав се јавља без обзира на ранг, али страх од ње је управо страх од ранга.

  • Маска и истина

    Играјући туђу улогу, јунаци откривају себе.

  • Самоспознаја

    Силвија мора да признаје оно што осећа, и себи.

Симболи и мотиви

  • Замена улога

    Прави образ показује се кроз неправи.

  • Игра

    Љубав као експеримент који измиче контроли.

Историјски и књижевни контекст

Мариво (1688–1763) писао је за италијанску трупу у Паризу, која је играла у традицији комедије дел арте. „Игра љубави и случаја” изведена је 1730. и његова је најпознатија комедија.

У његовом стилу, ситна осећања и њихово разматрање у разговору важнији су од спољне радње.

На сцени

Комедија тражи глумце који умеју да воде суптилан дијалог, пун пауза и малих преокрета. Силвија и Доранте морају да буду истовремено смешни и дирљиви.

Паралелни парови (господа и слуге) најбоље раде када не личе на пародију једни другима.

Наслеђе и рецепција

Драма је једна од најигранијих француских комедија 18. века.

Мотив замене улога коришћен је у безброј каснијих комедија и филмова.

Продукције и адаптације

Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Игра љубави и случаја“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.

Појмови уз ово дело

Извори

  1. Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.