Igra ljubavi i slučaja

Silvija i Dorante treba da se venčaju, a nisu se videli. Svako od njih dolazi na istu misao: da zameni ulogu sa slugom i sazna kakva je osoba s kojom će se venčati. Silvija sada glumi Lizetu, a Dorante Arlekina. Gospodin Orgon i njegov sin Mario znaju za obe preruše i dopuštaju igru.

Silvija se zaljubljuje u „slugu” Dorantea i stidi se svog osećaja. Dorante, koji misli da je Silvija sluškinja, pati na isti način. Sluge u međuvremenu, Lizeta i Arlekin, igraju gospodu i takođe se zaljubljuju.

Dorante prvi otkriva ko je. Silvija još ne zna, i tek kada se i on pred njom zaljubi, ona otkriva sebe. Oba para se venčavaju, i ljubav i slučaj su održali obećanje.

Marivo (1688–1763) pisao je za italijansku trupu u Parizu, koja je igrala u tradiciji komedije del arte. „Igra ljubavi i slučaja” izvedena je 1730. i njegova je najpoznatija komedija.

U njegovom stilu, sitna osećanja i njihovo razmatranje u razgovoru važniji su od spoljne radnje.

Komedija traži glumce koji umeju da vode suptilan dijalog, pun pauza i malih preokreta. Silvija i Dorante moraju da budu istovremeno smešni i dirljivi.

Paralelni parovi (gospoda i sluge) najbolje rade kada ne liče na parodiju jedni drugima.

Drama je jedna od najigranijih francuskih komedija 18. veka.

Motiv zamene uloga korišćen je u bezbroj kasnijih komedija i filmova.