Пређи на садржај

Хенрик Ибзен

Хеда Габлер

Хеда, ћерка генерала, удата је за добродушног научника Тесмана и осећа се заробљено. Када се појављује њен некадашњи пријатељ Левборг, она покушава да добије макар једну прилику за моћ над туђом судбином.

Основни подаци

Аутор
Хенрик Ибзен
Оригинални наслов
Hedda Gabler
Епоха
Реализам
Жанр
Драма
Праизведба
1891. (штампана 1890)
Језик оригинала
Норвешки
Структура
Драма у четири чина, у прози; сва радња у једној дневној соби
Место и време радње
Кристијанија (Осло), 1890-е, стан породице Тесман

Фабула

Хеда и Јерген Тесман враћају се са дугог свадбеног путовања. Њој је досадно и осећа стеснутост у браку који је прихватила из практичних разлога. Нови посао Тесмана зависи од тога хоће ли добити професуру, али се враћа Левборг, његов бриљантан али пропао ривал.

Левборг, уз помоћ Теје Елвстед, написао је ново дело. На забави код судије Брака Левборг пада у стари порок и губи рукопис. Тесман га налази и поверава Хеди, а она га спаљује, говорећи да спаљује „дете” Теје и Левборга. Левборгу даје пиштољ да „достојанствено” оконча живот.

Левборг умире у случајном хицу, у једној кући лаког живота. Судија Брак препознаје Хедин пиштољ и овим сазнањем стиче власт над њом. Хеда, неспособна да живи као његова жртва, одлази у суседну собу и пуца у себе.

Лица

  • Хеда Тесман, рођена Габлер

    генералова кћи

  • Јерген Тесман

    њен муж, научник

  • Ејлерт Левборг

    научник, некадашњи пријатељ

  • Теа Елвстед

    Левборгова сарадница

  • Судија Брак

    породични пријатељ

  • Јулијана Тесман

    Тесманова тетка

Анализа

Кључне теме

  • Слобода и присила

    Хеда има способност и жељу, али не и приступ стварном животу.

  • Туђа судбина

    Једина власт коју Хеда може да има јесте да управља другима.

  • Страх од скандала

    Хеда се плаши јавног понижења више него смрти.

Симболи и мотиви

  • Пиштољи

    Наслеђе њеног оца, генерала.

  • Рукопис

    Дете двоје људи, које Хеда спаљује.

  • Лозино лишће у коси

    Слика „лепог” и слободног краја, коју Хеда замишља за Левборга.

Историјски и књижевни контекст

Ибзен је драму објавио 1890. Назвао ју је по девојачком презимену, а не по мужевљевом, јер је сматрао да је Хеда пре свега „кћи свог оца”.

Прва представа у Минхену била је 1891, а у Норвешкој исте године.

На сцени

Најтежа је улога Хеде: она је хладна и опасна, а ипак мора да изазове саосећање. Сценографија је једна соба, са портретом генерала.

Пуцањ из суседне собе је један од најпознатијих завршетака модерне драме.

Наслеђе и рецепција

„Хеда Габлер” је једна од најигранијих драма на свету и сматра се једном од најбољих женских улога. Игране су највеће глумице света.

Продукције и адаптације

Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Хеда Габлер“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.

Појмови уз ово дело

Извори

  1. Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.