Фабула
Командор Фернан Гомес, господар села, приморава девојке да му се предају и понижава мештане. Лауренсију, кћер градоначелника, хоће да освоји силом. Она воли сељака Фрондоза и одбија га. Командор јој прети, али га Фрондозо држи на нишану самострела, па командор одлази, зарекавши се на освету.
На свадби Лауренсије и Фрондоза командор долази са војницима, хапси младожењу, туче Естебана и одводи невесту. Лауренсија се враћа и пред скупштином мушкараца држи говор у ком им пребацује кукавичлук. Мештани се дижу, заједно убијају командора и певају о слободи.
Судија који долази да истражи убиство мучи мештане, али сви одговарају исто: „Фуентеовехуна је то учинила.” Нико не одаје појединца. Краљ и краљица, видевши да нема кривца, опраштају селу и узимају га под своју заштиту.
Лица
Командор Фернан Гомес
господар села, редом Калатраве
Лауренсија
сеоска девојка
Фрондозо
њен вереник
Естебан
градоначелник села, Лауренсијин отац
Менго
сељак
Хасинта
сељанка коју командор одводи
Краљ Фердинанд и краљица Изабела
владари Кастиље
Анализа
Кључне теме
Колективна одговорност
Јунак драме је заједница, а не појединац.
Тирања и отпор
Власт која злоупотребљава положај губи легитимитет.
Част
У шпанској драми част није само привилегија племића, већ вредност коју поседује и сељак.
Симболи и мотиви
Једнообразни одговор
Једно име за дело свих.
Лауренсијин говор
Тренутак у ком жртва постаје вођа.
Историјски и књижевни контекст
Лопе де Вега (1562–1635) је створио „нову комедију” шпанског златног доба. Прича има историјску основу: побуну у селу Фуенте Овехуна 1476. против командора реда Калатраве.
Лопе је писао за комерцијална позоришта (корале), у којима је публика била широка. Мешање озбиљног и комичног, и стих прилагођен тону сцене, део су његовог програма.
На сцени
Најтеже је оживети заједницу: глумци у сељачким улогама морају да делују као једно тело. Најефектнија је заједничка сцена суда, када се понавља исти одговор.
Лауренсијин монолог пред скупштином мушкараца најважнији је глумачки тренутак драме.
Наслеђе и рецепција
Драма је била популарна у 20. веку, нарочито у позоришту које је заступало колективне теме. Често је тумачена као драма о отпору тиранији.
Данас је Лопеова најчешће играна драма и један од темеља шпанског позоришта.
Продукције и адаптације
Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Фуентеовехуна“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.