Fabula
Prvi čin: bašta vikendice
Radnja počinje jednog letnjeg popodneva u bašti vikendice u Sariju, u blizini Hejzlmira. Dvadesetdvogodišnja Vivi Voren, koja je na Kembridžu završila matematiku sa visokim ocenama, namerava da u Londonu radi na aktuarskim proračunima i u pravnoj struci. Umetnost i romansu ne priznaje. Majku jedva poznaje, jer je odrasla u školama i kod plaćenih staratelja, dok je majka živela u inostranstvu. Arhitekta Prejd, majčin prijatelj, prvi stiže i bezuspešno pokušava da je pripremi na majčin svet.
Zatim dolaze gospođa Voren i ser Džordž Krofts, snažan muškarac od pedesetak godina. Mladi Frenk Gardner, koji Vivi uči da puca, najavljuje da je zaljubljen u nju. Stiže i njegov otac, velečasni Semjuel Gardner, sa kojim se Frenk svađa oko dugova i ženidbe. Gospođa Voren u svešteniku odmah prepoznaje starog poznanika, što nagoveštava zajedničku prošlost.
Drugi čin: veče u kući
Iste večeri, u kući, Frenk flertuje sa gospođom Voren, koja ga poljubi, a zatim upozori da se kloni njene kćeri. Kad Frenk saopšti da želi da se oženi Vivi, sveštenik i Krofts to odbijaju, jer nema ni novca ni zanimanja. Posle večere Krofts nasamo predlaže gospođi Voren da se sam oženi Vivi. Ona je zgrožena. Kad gosti odu, Vivi odbija majčin autoritet nad svojim životom i traži da sazna ko joj je otac. Gospođa Voren ga ne imenuje, ali tvrdi da to nije niko od muškaraca koje je Vivi upoznala.
Potom priča o svom odrastanju u siromaštvu. Jedna polusestra umrla je od trovanja olovom u fabrici, druga se udala za nadničara koji je propio zaradu. Ona i sestra Liz bile su lepe, ali su joj poslovi u restoranu i na železničkom bifeu donosili malo novca. Liz se vratila imućna, ubedila je da radi za tuđi profit, pa su postale partnerke u uglednoj ustanovi na kontinentu. Majka tvrdi da siromašnoj ženi ostaje izbor između niske nadnice i trgovine svojim izgledom i da se i ugledan brak svodi na istu pogodbu. Vivi je potresena, ali se miri sa majkom. Čin se završava krhkim mirom u mesečini.
Treći čin: vrt parohije
Sledećeg jutra, u vrtu parohije, Frenk i njegov otac čekaju goste. Kad stignu gospođa Voren, Vivi i Krofts, sveštenik vodi gospođu Voren, Prejda i Kroftsa da razgledaju crkvu. Vivi ostaje sa Frenkom, koji je nagovara na dečju igru o izgubljenoj deci u šumi; ona se brzo otrezni.
Krofts se vraća i prosi Vivi. Kad ga odbije, otkriva joj da je poslovni ortak njene majke, da je uložio oko 40.000 funti i da se posao isplati i danas, kao niz hotela u evropskim gradovima kojima upravlja gospođa Voren. Vivi kaže da zna o kakvom je poslu reč. Krofts tvrdi da je njeno školovanje plaćeno tim dobitkom i da su i mnogi ugledni ljudi, pa i njegov brat poslanik, na sličan način bogati. Vivi ga osuđuje i prekida poznanstvo. On joj preti, ali se pojavljuje Frenk s puškom. Odlazeći, Krofts kaže da su Frenk i Vivi polubrat i polusestra, jer je sveštenik otac oboje. Potresena, Vivi odlazi i najavljuje da će ostatak života provesti u kancelariji Honorije Frejzer u Čenseri Lejnu.
Četvrti čin: kancelarija u Londonu
U londonskoj kancelariji Honorije Frejzer, jednog subotnjeg popodneva, Vivi radi nad računima. Frenk joj dolazi i pokušava da ponovo pridobije njenu naklonost; Vivi nudi samo bratsko prijateljstvo. Prejd, koji polazi za Italiju, svraća da se oprosti i govori o putovanjima i romansi, što je nervira. Ona kaže da nema iluzija o ljubavi i lepoti. Frenk ostavlja poruku.
Zatim stiže gospođa Voren, skromno obučena i uplašena, i moli kćer da ne prekida vezu. Vivi odgovara da će se sama izdržavati i da se rastaju. Majka pokušava da je pridobije novcem i boljim životom i tvrdi da je ugled maska. Vivi u tim rečima prepoznaje Kroftsovu filozofiju i odbija je. Gospođa Voren kaže da svoj posao voli i ne može da ga ostavi, pa ogorčena optužuje kćer za hladnoću i odlazi bez rukovanja. Vivi ostaje sama, vidno olakšana, čita Frenkovu poruku, pocepa je i vraća se brojevima.
Lica
Vivi Voren
dvadesetdvogodišnja matematičarka sa Kembridža, samosvesna i neromantična; na kraju prekida vezu sa majkom i radi u londonskoj kancelariji
Gospođa Voren (Kiti)
njena majka, nekadašnja siromašna radnica, sada poslovna žena sa udelom u bordelima; svoj izbor brani siromaštvom koje mu je prethodilo
Ser Džordž Krofts
majčin poslovni ortak, uložio oko 40.000 funti; prosi Vivi i otkriva joj poreklo novca
Frenk Gardner
dvadesetogodišnji šarmantan i besposlen mladić, zaljubljen u Vivi; u četvrtom činu joj ostavlja poruku
Velečasni Semjuel Gardner
Frenkov otac, paroh; pompezan čovek čiju prošlost gospođa Voren poznaje
Gospodin Prejd
arhitekta i prijatelj porodice, nežan i sklon lepoti; njegova romantičnost nervira Vivi
Liz
sestra gospođe Voren, na sceni se ne pojavljuje; ubedila je sestru da napusti slabo plaćen rad i postane njena partnerka
Honorija Frejzer
na sceni se ne pojavljuje; u njenoj londonskoj kancelariji u Čenseri Lejnu Vivi radi
Analiza
Ključne teme
Siromaštvo kao pravi porok
Gospođa Voren tvrdi da je moralno zlo pre svega siromaštvo i društvo koje ga trpi, a ne posao kojim se ono izbegava. Britanika beleži da za nju život u bordelu vredi više od fabričke bede. Njena priča o polusestrama, od kojih je jedna umrla od trovanja olovom, daje toj tvrdnji konkretnu podlogu. Komad tako ne govori samo o jednoj ženi nego o položaju siromašnih žena.
Brak kao trgovina i licemerje uglednih
Prema jednom pregledu, gospođa Voren ugledan brak i svoj posao izjednačuje kao istu pogodbu pod drugim imenom. Nobelova fondacija komad ubraja među drame koje žestoko napadaju društveno licemerje. Prema Britanici, sveštenik je nekada bio majčin klijent, a Krofts kao ortak ostaje prihvaćen u društvu, dok javni ukor pogađa samo nju.
Majka i kći
Vivi poštuje majčinu hrabrost da se izvuče iz bede, ali ne pristaje na njen nastavljeni posao. Britanika beleži da ona prekida vezu sa majkom, kao i sa Frenkom i ostalim proscima. Rasprava dveju žena u drugom i četvrtom činu najoštrije iznosi njihove poglede i, prema jednom pregledu, pomera naklonost publike čas na jednu, čas na drugu stranu.
Saučesništvo u profitu
Krofts otkriva da je Vivino školovanje plaćeno dobitkom iz tog posla i da su mnogi ugledni ljudi, uključujući njegovog brata poslanika, na sličan način bogati. Vivi zaključuje da je i sama koristila novac koji osuđuje. Komad pokazuje da se korist od tuđe bede širi daleko izvan kruga onih koji vode posao.
Nezavisnost i rad
Vivi odbija romansu i umetnost i bira račune i pravo. Jedan pozorišni prikaz među temama komada navodi njeno odbacivanje romanse i umetnosti u korist samostalnosti. U četvrtom činu ona ostaje sama u kancelariji, pocepa Frenkovu poruku i vraća se brojevima. Komad taj ishod prikazuje i kao cenu, i kao pobedu njene slobode.
Simboli i motivi
Puška
Frenkova puška pojavljuje se već u prvom činu, stoji na kredencu u drugom, a u trećem je na šalu uperena u Kroftsa. Predmet koji u prvom činu služi za dečačku zabavu u trećem postaje znak stvarne pretnje, jer se nađe u rukama u trenutku otvorenog sukoba. Tako pokazuje koliko je ravnoteža među likovima nestabilna.
Hoteli
Krofts posao opisuje kao niz hotela u evropskim gradovima kojima upravlja gospođa Voren. Naziv prikriva pravu delatnost, a Vivin odgovor da zna o čemu je reč skida tu zaslonu. Eufemizam pokazuje kako se uglednost održava jezikom, dok se novac od posla nesmetano koristi za školovanje i položaj. Krofts pri tom tvrdi da je tajnost u interesu svih.
Kancelarija u Čenseri Lejnu
Kancelarija Honorije Frejzer najpre se pominje kao Vivino odredište posle Kroftsovog otkrića, a u četvrtom činu postaje scena. Stolovi, računi i brojevi označavaju rad kao samostalan život, čija je cena raskid sa majkom. U nju se Vivi vraća i posle poslednjeg susreta, čime se radnja zatvara. Britanika beleži da Vivi na kraju prekida vezu i sa majkom i sa proscima.
Drama s tezom i veštački zaplet
Šo je, prema belešci Nobelove fondacije, počeo da piše za pozorište da bi ilustrovao svoju kritiku engleske scene, a bio je vatreni zagovornik Ibzenovog pozorišta. U ovom komadu to znači da zaplet služi raspravi. Prema jednom enciklopedijskom pregledu, on je odbacio dobro skrojenu dramu i stavio karakter ispred veštačkog zapleta, a jedan pozorišni prikaz komad naziva problemskom dramom. Drama s tezom ovde dobija oblik niza sukoba u kojima svaki lik izlaže svoje gledište: Prejd estetsko, Krofts poslovno, sveštenik licemerno, Frenk podrugljivo, majka i kći životno. Nobelova beleška ovaj komad i „Udovičke kuće“ ubraja među drame koje napadaju licemerje društva, pa je težište na razotkrivanju, a ne na zapletu.
Likovi kao nosioci gledišta
Gospođa Voren govori iz iskustva, Krofts iz računa, Prejd iz osećanja za lepo, a Vivi iz trezvenog, matematičkog razuma. Središnji deo drugog čina je dugi monolog gospođe Voren o odrastanju, koji menja ocenu slušatelja, pa i same Vivi. Prema jednom enciklopedijskom pregledu, sukob majke i kćeri pomera naklonost publike čas na jednu, čas na drugu stranu, jer nijedna nije prikazana jednostrano. Krofts svoju korist brani tvrdnjom da društvo ionako tako funkcioniše, a Šo kroz njegov govor pokazuje vezu između bordela i uglednog sveta. Frenk i Prejd su kontrastni parovi: jedan se šali i ne želi da se veže, drugi govori o lepoti i romansi, a Vivi odbija i jednog i drugog.
Otvoren rasplet
Komad se ne završava pomirenjem. U četvrtom činu Vivi ostaje sama i vraća se brojevima, a majka odlazi ogorčena. Prema enciklopedijskom pregledu, Šo je time prekršio konvenciju, jer sukob majke i kćeri ostaje nerešen. Pozorišni prikaz iz 2025. primećuje da komad ne nudi jasne odgovore o gospođi Voren niti o njenom zanatu, a drugi završno raspoloženje opisuje kao strogu pravednost u svetu punom licemerja. Odgovornost za zaključak tako se prebacuje na gledaoca. Frenkova poruka koju Vivi pocepa i baci zatvara i ljubavnu nit, pa na sceni ostaju samo računi.
Tumačenja
Jedan prilog u enciklopedijskom pregledu tumači komad kao odgovor na Vajldovu dramu „Lejdi Vindermirina lepeza“. Reditelj Dominik Kuk je u predgovoru novog izdanja naveo da je pri postavljanju iz 2025. imao na umu grčku tragediju. Britanika vidi u Vivi lik koji poštuje majčinu snagu, a odbija njen posao. Tumačenja se razilaze, ali se slažu da se dijalog u ovom komadu vodi o novcu, društvenom položaju i moralu.
Struktura
Četiri čina bez podele na prizore: prvi i treći čin odvijaju se na otvorenom, drugi u kući, četvrti u kancelariji
Istorijski i književni kontekst
Džordž Bernard Šo, rođen u Dablinu, od 1876. je živeo u Londonu, gde je postao istaknut član Fabijanskog društva i napisao mnoge njegove pamflete. Prema belešci Nobelove fondacije, bio je vatreni zagovornik Ibzenovog novog pozorišta i odlučio je da piše komade kojima bi ilustrovao svoju kritiku engleske scene. Svoje najranije drame objavio je 1898. u zbirci „Prijatni i neprijatni komadi“. Među njima je i „Zanat gospođe Voren“, napisan 1893. Prema Britanici, komad se bavi organizovanom prostitucijom, siromaštvom i odgovornošću društva za njega. Prema jednom enciklopedijskom pregledu, Fabijansko društvo osnovano je 1884, a zbornik „Fabijanski ogledi“ izašao je 1889.
Britanski pozorišni cenzor, lord-čemberlen, nije odobrio komad za javno izvođenje, a cenzura pozorišta trajala je do 1968. Prema Britanici, komad nije izveden do 1902. Pozorišno društvo (Stage Society) priredilo je te godine dve privatne predstave, a prvo javno izvođenje u Engleskoj održano je 1925, trideset dve godine posle nastanka. Jedan enciklopedijski pregled beleži da su rani kritičari komad osuđivali kao nemoralan, a da su ga kasnije hvalili zbog moralne ozbiljnosti. Tema je, prema jednom londonskom prikazu, izazvala opšte negodovanje u viktorijanskoj Engleskoj. Različiti autori u enciklopedijskom pregledu datiraju nastanak u 1893. ili 1894.
Na sceni
Prema jednom pozorišnom prikazu, Pozorišno društvo (Stage Society) priredilo je 1902. dve privatne predstave u Londonu, a prvo javno izvođenje u Engleskoj održano je 1925. U Sjedinjenim Državama komad je u oktobru 1905. postavio Arnold Dejli (Arnold Daly) u Nju Hejvenu, a zatim u Njujorku. Vlasti su ga zabranile nakon jedne večeri u svakom gradu, a njujorška ekipa je uhapšena. Gospođu Voren igrala je Meri Šo (Mary Shaw).
Scenski zadatak čine dva duela majke i kćeri, jedan u kući u Sariju, drugi u kancelariji u Čenseri Lejnu, a između njih su dva čina na otvorenom. U londonskom postavljanju iz 2025. režiser Dominik Kuk skratio je tekst na manje od dva sata bez pauze, a nemim ansamblom žena u epohalnoj odeći pratio je radnju. Scenografija Kloi Lamford vodi od bašte vikendice do golog, kliničkog prostora.
Nasleđe i recepcija
Prema jednom enciklopedijskom pregledu, kritičari danas komad smatraju značajnim delom feminističke drame, a njegov ugled počiva i na umetničkoj vrednosti i na ulozi istorijskog dokumenta. Jedan londonski prikaz iz 2025. primećuje da pogled komada na prostituciju kao deo kapitalističkog tržišta rada i danas deluje aktuelno.
Komad se redovno vraća na velike scene. Nacionalno pozorište (National Theatre) postavilo ga je 1970. u Old Viku, u režiji Ronalda Ajra, sa Koral Braun u glavnoj ulozi, a 1985. u režiji Entonija Pejdža. Televizija Bi-Bi-Si prikazala je 1972. produkciju Herberta Vajza. Postavka iz 2025. sa Imeldom Stonton i njenom kćerkom Besi Karter prikazana je u bioskopima od 23. oktobra 2025. u programu „Nacionalno pozorište uživo“ (National Theatre Live).
Produkcije i adaptacije
Izabrana izvođenja i adaptacije, svako sa navedenim izvorom.
Pozorište
Zanat gospođe Voren
Pozorišno društvo (Stage Society) · London · 1902.
Dve privatne predstave; javno izvođenje komada tada nije bilo dozvoljeno.
Izvor: Seen and Heard International: National Theatre Live – Mrs. Warren’s Profession
Pozorište
Zanat gospođe Voren
Arnold Dejli (Arnold Daly); Meri Šo (Mary Shaw) kao gospođa Voren · Nju Hejven i Njujork · 1905.
Američka postavka iz oktobra 1905; vlasti su je zabranile nakon jedne večeri u svakom gradu, a njujorška ekipa je uhapšena.
Pozorište
Zanat gospođe Voren
rež. Ronald Ajr; Koral Braun · Nacionalno pozorište (National Theatre Company), Old Vik, London · 1970.
Postavka Nacionalnog pozorišta u Old Viku.
Izvor: Seen and Heard International: National Theatre Live – Mrs. Warren’s Profession
Televizija
Zanat gospođe Voren
rež. Herbert Vajz; Koral Braun (gospođa Voren), Penelopi Vilton (Vivi) · Bi-Bi-Si · 1972.
Televizijska produkcija Bi-Bi-Sija.
Pozorište
Zanat gospođe Voren
rež. Dominik Kuk; Imelda Stonton (gospođa Voren), Besi Karter (Vivi) · Garik teatar, London · 2025.
Skraćena postavka bez pauze, sa nemim ansamblom žena; Vivinu ulogu igra Stontonina kći.
Izvor: Matt Wolf, Mrs Warren’s Profession, Garrick Theatre review (The Arts Desk, 24. 5. 2025)
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- Project Gutenberg: Bernard Shaw, Mrs. Warren’s Professionizvorni tekst u javnom vlasništvu; prvi čin, podela uloga i scenska uputstva · gutenberg.org
- Standard Ebooks: Mrs. Warren’s Profession, Act IIItok trećeg čina (vrt parohije, Kroftsovo otkriće, Frenk s puškom) · standardebooks.org
- Owl Eyes: Mrs. Warren’s Profession, Act IItok drugog čina, priča gospođe Voren, mir na kraju čina · owleyes.org
- American Literature: Mrs. Warren’s Profession, Act IVtok četvrtog čina (kancelarija u Londonu, Frenk, Prejd, poslednji susret majke i kćeri) · americanliterature.com
- Britanika: Mrs. Warren’s Professionradnja u kratkim crtama, nastanak 1893, objavljivanje 1898, prvo izvođenje 1902, teme · britannica.com
- Encyclopedia.com: Mrs. Warren’s Professionpregled radnje, cenzura, američka premijera 1905, TV produkcija 1972, tumačenja · encyclopedia.com
- Nobelova fondacija: George Bernard Shaw – BiographicalŠoov put u dramu, Ibzen, najranije drame, napad na društveno licemerje · nobelprize.org
- London Theatre Direct: Once Banned, Now Back: Mrs Warren’s Profession on Stage Againzabrana lord-čemberlena, privatno izvođenje 1902, prvo javno izvođenje 1925, ukidanje cenzure 1968 · londontheatredirect.com
- Seen and Heard International: National Theatre Live – Mrs. Warren’s Professiondve privatne predstave 1902, javno izvođenje 1925, postavke iz 1970, 1985. i 2025 · seenandheard-international.com
- The Arts Desk: Matt Wolf, Mrs Warren’s Profession, Garrick Theatre reviewpostavka 2025. (režija, podela, skraćenje, scenografija), Kukovo pominjanje grčke tragedije · theartsdesk.com
- Time Out London: Mrs Warren’s Profession, Garrick Theatre, 2025problemska drama, odbacivanje romanse u korist samostalnosti, aktuelnost teme · timeout.com
Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam. Kako proveravamo podatke.