Fabula
Prvi čin: London
Radnja počinje u stanu Aldžernona Monkrifa u londonskoj ulici Haf Mun. Sluga Lejn sprema čaj i sendviče s krastavcem za Aldžernonovu tetku, lejdi Breknel. Dolazi Džek Vorting, koji se u gradu predstavlja kao Ernest, i želi da zaprosi Aldžernonovu rođaku Gvendolen. Aldžernon je zadržao njegovu tabakeru sa posvetom „male Sesili“ upućenom „ujaku Džeku“ i traži objašnjenje.
Džek priznaje dvostruki život. Na selu je on Džek, staratelj Sesili Kardju, a u gradu Ernest, izmišljeni mlađi brat lakog života, zbog koga povremeno mora u London. Aldžernon odgovara da i sam ima izmišljenog bolesnog prijatelja, Banberija, kojim se izgovara kad hoće da izbegne obaveze, i Džeka naziva banberistom.
Gvendolen priznaje Džeku da je njen ideal čovek po imenu Ernest, a on je zaprosi i ona pristaje. Njena majka, lejdi Breknel, ispituje Džeka o godinama, prihodu i političkim uverenjima. Kada sazna da ne poznaje roditelje i da je kao odojče nađen u tašni u garderobi stanice Viktorija, odbija veridbu. Gvendolen traži Džekovu adresu na selu, a Aldžernon je zapisuje na manžetnu i najavljuje da sutra ide u banberisanje.
Drugi čin: imanje u Vultonu
Drugi čin se odvija u bašti gospodske kuće u Vultonu. Sesili, koju guvernanta Prizm kori zbog nemačkog, vodi dnevnik, a Prizm spominje roman u tri toma čiji je rukopis nestao. Časabl i Prizm odlaze u šetnju. Stiže Aldžernon i predstavlja se kao Ernest, Džekov nevaljali mlađi brat. Džek se vraća u crnini i saopštava da je Ernest umro u Parizu od prehlade, a od kanonika Časabla traži da ga krsti pod imenom Ernest. Kada se Aldžernon pojavi, Džek je, pod Sesilinim pritiskom, prinuđen da mu pruži ruku.
Aldžernon i Sesili razgovaraju o veridbi: Sesili otkriva da su vereni već tri meseca, što beleži njen dnevnik, jer se u ime Ernest zaljubila pre susreta. Aldžernon odlazi kod Časabla da ugovori krštenje.
Dolazi Gvendolen. Svaka devojka saznaje da je druga verena za Ernesta, pa ljubazan razgovor prelazi u svađu za čajnim stolom. Kada se pojave Džek i Aldžernon, obe obmane se otkrivaju: brata Ernesta nema, a Aldžernon se zove Aldžernon. Devojke se udružuju i odlaze u kuću, a muškarci se svađaju oko mafina i dogovaraju da se obojica istog popodneva krste kao Ernest.
Treći čin: rasplet
Gvendolen i Sesili posmatraju muškarce kroz prozor i odlučuju da ćute. Muškarci daju duhovita, ali nedovoljno uverljiva objašnjenja, a devojke opraštaju pod uslovom da promene ime, na šta oni pristaju da se krste. Stiže lejdi Breknel i zabranjuje Gvendolen svaki susret s Džekom. Aldžernon tvrdi da je Banberi upravo umro. Kada sazna da Sesili u državnim hartijama ima oko 130 000 funti, lejdi Breknel naglo menja mišljenje i pristaje na njenu veridbu s Aldžernonom, iako ovaj ima samo dugove. Džek, kao staratelj, odbija, jer po odredbi Sesilinog dede ona postaje punoletna tek sa trideset pet godina, Džek nudi razmenu pristanaka, ali lejdi Breknel odbija, pa nastaje ćorsokak.
Časabl javlja da su krštenja spremna i pominje gospođicu Prizm. Lejdi Breknel prepoznaje to ime: pre dvadeset osam godina guvernanta je izašla iz kuće lorda Breknela s kolicima u kojima je bilo muško dete i nije se vratila. Prizm priznaje da je rukopis romana stavila u kolica, a dete u tašnu koju je ostavila u garderobi stanice Viktorija. Džek donosi svoju tašnu, a Prizm je prepoznaje.
Lejdi Breknel otkriva da je Džek sin njene pokojne sestre, gospođe Monkrif, i Aldžernonov stariji brat. U vojnoj listi Džek pronalazi da se njegov otac, general, zvao Ernest Džon, pa mu je to zaista pravo ime. Časabl i Prizm se zbližavaju, oba para se grle, a Džek zaključuje da je tek sada shvatio važnost toga da bude ozbiljan (earnest), čime igra rečima iz naslova zatvara dramu.
Lica
Džek (Džon) Vorting
zemljoposednik i staratelj Sesili Kardju; na selu je Džek, u gradu izmišljeni Ernest, a kao odojče je nađen u tašni na stanici Viktorija
Aldžernon Monkrif
Džekov prijatelj i Gvendolena rođak, duhovit i ciničan; bolesnim prijateljem Banberijem izgovara se kad hoće da izbegne obaveze
Gvendolen Ferfaks
Aldžernonova rođaka i kći lejdi Breknel; njen ideal je čovek po imenu Ernest
Sesili Kardju
Džekova štićenica na selu; vodi dnevnik i veruje da je verena za Ernestom
Lejdi Breknel
Aldžernonova tetka i Gvendolenina majka; stroga čuvarka društvenih pravila, prosce procenjuje po imovini i poreklu
Gospođica Prizm
Sesilina guvernanta; jednom je izgubila bebu i rukopis romana
Kanonik Časabl
sveštenik i pedantan govornik, kojeg privlači gospođica Prizm
Lejn i Meriman
sluge: Lejn u Aldžernonovom londonskom stanu, Meriman u Džekovoj kući na selu
Analiza
Ključne teme
Dvostruki život i banberisanje
Oba glavna junaka žive dvostruko. Džek izmišlja brata Ernesta da bi mogao u grad, a Aldžernon bolesnog Banberija da bi mogao na selo. Prema enciklopedijskom prikazu, tako obojica beže od ograničenja viktorijanskog života. Isti prikaz beleži tumačenje Ota Rajnerta, po kome banberisanje daje zapletu moralnu težinu, a komad je farsa koja odražava stvarno ponašanje. Keri Pauel, prema prikazu zbornika o komadu, delo čita kao ranu studiju performativnosti.
Ime i identitet
Gvendolen i Sesili polaze od uverenja da ime određuje karakter, pa muškarac po imenu Ernest mora biti ozbiljan. Sesili se zaljubljuje u ime još pre susreta, a Gvendolen odbija da voli čoveka po imenu Džek. Zato oba muškarca pristaju da se krste. Rasplet im daje za pravo na neočekivan način: Džek saznaje da mu je pravo ime Ernest. Prema Sos Eltis, u prikazu zbornika, krštenje, brak i sahrana u komadu su prazni obredi u kojima laž postaje istina.
Brak, novac i poreklo
Brak u komadu zavisi od imovine i porodice. Lejdi Breknel ispituje Džeka kao da popunjava spisak podobnih prosaca: godine, prihod, kuća, politika, roditelji. Poreklo iz garderobe odlučuje protiv njega. Kada sazna da Sesili ima oko 130 000 funti, ista lejdi Breknel menja mišljenje i blagosilja veridbu s Aldžernonom, iako ovaj ima samo dugove. Tako se merila za sklapanje braka pokazuju kao pre svega materijalna i društvena.
Ozbiljnost i licemerje
Naslov se igra rečima: ime Ernest i pridev „ozbiljan“ (earnest) zvuče jednako. Prema Arnoldu Šmitu, u enciklopedijskom prikazu, ozbiljnost se u naslovu povezuje s viktorijanskim idejama reforme, utilitarizma, klase i imperije, a komad njihovu važnost ismeva lakoćom. Isti prikaz beleži da likovi društvenim lažima održavaju uljudno društvo. Britanika komad određuje kao duhovitu satiru viktorijanskog društvenog licemerja.
Grad i selo
Prema enciklopedijskom prikazu, grad u komadu predstavlja kvarež, a selo jednostavnost, ali Vajld te odrednice preokreće. Sesili, odrasla na selu, u ljubavnim poslovima je sposobna kao i svaka gradska devojka: sama piše pisma od verenika, vodi dnevnik veridbe i nabavlja prsten. Oba muškarca u suprotno mesto odlaze da bi živeli drukčije, pa razlika između grada i sela postaje pre svega izvor izgovora.
Simboli i motivi
Tašna na stanici Viktorija
Tašna u kojoj je Džek nađen kao odojče čini njegovo poreklo nepoznatim, a lejdi Breknel mu zbog toga odbija Gvendolen. U trećem činu ista tašna, koju Prizm prepoznaje, vraća mu porodicu i ime. Predmet koji u prvom činu označava neobjašnjivo poreklo u poslednjem je dokaz identiteta.
Dnevnik
Sesili dnevnik vodi kao zamenu za sećanje: za nju je zabeleženo isto što i dokazano. U njemu stoji veridba sa „Ernestom“ od februara i prekid u martu. Gvendolen ima svoj dnevnik, pa se dve veridbe upoređuju kao dokumenti. Gospođica Prizm kaže da je sećanje takođe vrsta dnevnika, a Sesili odgovara da uglavnom beleži događaje koji se nisu desili.
Hrana i čaj
Sendviči s krastavcem u prvom činu i mafini u drugom nisu samo situacija, već ritam komada. Aldžernon jede kad god je u nevolji, a čaj i kolači u sceni Gvendolen i Sesili postaju oruđe za uljudno vređanje. Prvi čin se završava Aldžernonovom cigaretom, a drugi mafinima.
Tabakera i vojna lista
U prvom činu tabakera s posvetom „male Sesili“ „ujaku Džeku“ otkriva Džekovu tajnu: Aldžernon po natpisu zaključuje da Džek poznaje osobu po imenu Sesili, a Džekova vizit-karta s imenom Ernest potvrđuje dvostruki identitet. U trećem činu vojna lista otkriva očevo, a time i Džekovo pravo ime. Oba predmeta su pisani dokazi koji rešavaju pitanje ko je ko.
Žanr i postupak
Komad nosi podnaslov „Trivijalna komedija za ozbiljne ljude“. Enciklopedijski prikaz u njemu prepoznaje elemente romantične komedije, komedije naravi i parodije: zaljubljeni su razdvojeni okolnostima, duhovit razgovor kritikuje ponašanje visokog društva, zaplet počiva na zamenama identiteta, a ljubav na prvi pogled je ismejana. Prema prikazu zbornika o komadu, Petra Dirkes-Trun pokazuje da Vajld pozajmljuje i parodira komediju naravi, dobro skrojenu dramu i farsu. Kritika ne deli isti sud: jedni u komadu vide tanak zaplet koji samo nosi epigrame, a drugi oštru društvenu komediju.
Kompozicija
Radnja je raspoređena u tri čina i dva prostora: prvi je u Londonu, a drugi i treći na imanju u Vultonu. Svaki čin ima svoj obrt: u prvom Aldžernon preuzima adresu, u drugom se obe obmane razotkrivaju, a u trećem se rasplet postiže otkrivanjem Džekovog porekla. Podatak o tašni i o imenu Ernest uveden je već u prvom činu, a rešen u poslednjem. Parovi su postavljeni simetrično: oba muškarca izmišljaju osobu, obe žene traže Ernesta, obe veridbe zavise od pristanka lejdi Breknel. Drugi i treći čin odigravaju se istog dana. Rasplet počiva na slučajnosti: Prizm i tašna su istovremeno i dokaz i rešenje, a ime Ernest ispostavlja se kao tačno.
Dijalog i jezik
Dijalog nosi komad: prema enciklopedijskom prikazu, duhovit razgovor pokreće radnju i ismeva ponašanje visokog društva. Lejdi Breknel o najvažnijim stvarima, kao što su poreklo i imovina, govori tonom svakodnevnog informisanja. Žan-Žak Lekerl, prema prikazu zbornika, u komadu vidi spoj duhovitosti i melodrame, a Virživi Iše analizira performativni jezik, reči koje same stvaraju ono što imenuju. Najbliži primer je ispitivanje u prvom činu, u kome pitanja o pušenju, prihodu, kući i roditeljima idu istim tonom, pa najteža činjenica, da je Džek nađen u tašni, dobija isti značaj kao podatak o broju kuće.
Tumačenja
Tumačenja su oprečna. Bernard Šo je komad posle praizvedbe oštro osudio, a Erik Bentli, prema enciklopedijskom prikazu, smatra da smešna radnja sprečava komad da ozbiljna pitanja izloži gorkoj kritici. Oto Rajnert u njemu vidi razotkrivanje licemerja i običaja koji ga iziskuje, Ričard Foster parodiju u kojoj su navodne mane upravo poenta, a Rouzmeri Pauntni svet namerno obrnutih vrednosti, u kome su rđavi privlačni, a dobri dosadni. Niko od njih ne čita komad kao čistu igru: Vilijam Arčer hvali duhovitog autora, a A. B. Volkli u likovima vidi decu bez odgovornosti.
Istorijski i književni kontekst
Oskar Vajld (Dablin, 1854 – Pariz, 1900) školovao se na dublinskom Triniti koledžu i oksfordskom koledžu Magdalen. Pod uticajem Voltera Pejtera i Džona Raskina postao je najistaknutiji zastupnik esteticizma i devize „umetnost radi umetnosti“. Komad je napisao posle niza uspešnih društvenih komedija, među kojima su „Lejdi Vindermirina lepeza“, „Žena bez značaja“ i „Idealan muž“. Prema enciklopedijskom prikazu, nastaje u kasnoj viktorijanskoj epohi, kada su vrednosti samopomoći i uglednosti već bile poljuljane, a srednja klasa oponašala plemstvo.
Prvobitno je pisan u četiri čina, ali je za praizvedbu skraćen na tri. Glumac i upravnik pozorišta Džordž Aleksander zahtevao je skraćenje da bi ispred glavnog komada ostalo mesta za kratku predigru, jednočinku „U sezoni“ Langdona Mičela. Britanika daje 1895. kao godinu praizvedbe, a 1899. kao godinu štampanja, kada je Vajld, pušten iz zatvora, živeo u Francuskoj.
Komad se pojavio u godini Vajldovog pada. Prema enciklopedijskom prikazu, Vajld je parnicu koju je pokrenuo protiv markiza od Kvinsberija izgubio, jer su izašli na videlo njegovi odnosi s muškarcima, a zatim je osuđen na dve godine teškog rada. Posle izlaska iz zatvora živeo je u Parizu pod imenom Sebastijan Melmot i tamo umro 1900.
Na sceni
Praizvedba je održana 14. februara 1895. u londonskom pozorištu Sent Džejms. Prvobitno zakazana za 12. februar, pomerena je zbog prehlada među glumcima. Džordž Aleksander, zakupac i upravnik pozorišta, igrao je Džeka, Alan Ejnsvort Aldžernona, Rouz Leklerk lejdi Breknel, Iren Venbru Gvendolen, Evelin Milard Sesili, a H. H. Vinsent kanonika Časabla. Pre komada izvedena je jednočinka „U sezoni“. Prema oksfordskom Univerzitetskom koledžu, markiz od Kvinsberija nameravao je da Vajldu uruči buket pokvarnog povrća, ali je u tome sprečen. Prema enciklopedijskom prikazu, prvo izvođenje održalo se 86 puta.
Kritičari su bili podeljeni. Prema prikazu prvog izvođenja u Donahjuovoj knjizi, Vilijam Arčer je komad hvalio kao izraz neodoljivo duhovite ličnosti, A. B. Volkli je u likovima video decu bez odgovornosti, a Bernard Šo je bio izrazito negativan. Deo recenzenata smatrao je treći čin padom u farsu ili burlesku, a drugi su hvalili glumu dvojice glavnih muških uloga. Prema enciklopedijskom prikazu, Maks Birbom je u jednoj kritici zamerio glumcima što dijalog izgovaraju prebrzo i preskaču replike.
Nasleđe i recepcija
Prema Donahjuovoj knjizi, komad se od praizvedbe gotovo nikada nije skidao sa scene, a o njemu je nastala obimna kritička literatura. Britanika ga smatra Vajldovim najvećim dramskim dostignućem, a enciklopedijski prikaz navodi da po poznatosti parira romanu „Slika Doriana Greja“. Zbornik radova iz 2015. (Wilde in Earnest), prema jednom prikazu, čita komad kao komediju naravi, parodiju, studiju performativnosti i tekst o seksualnosti i telu.
Postavka Džona Gilguda u londonskom pozorištu Gloub 1939, s Edit Evans kao lejdi Breknel, obnovljena je u avgustu 1939. i igrana do februara 1940. Nacionalno pozorište u Londonu prikazalo je 2024–2025. novu postavku Maksa Vebstera, sa Šaron D. Klark kao lejdi Breknel, a snimak te predstave prikazan je u bioskopima 20. februara 2025.
Produkcije i adaptacije
Izabrana izvođenja i adaptacije, svako sa navedenim izvorom.
Pozorište
Važno je zvati se Ernest
produkcija Džordža Aleksandera (glumac i upravnik; igrao Džeka) · Pozorište Sent Džejms, London · 1895.
Praizvedba 14. februara 1895, sa Alanom Ejnsvortom (Aldžernon), Rouz Leklerk (lejdi Breknel), Iren Venbru (Gvendolen) i Evelin Milard (Sesili).
Pozorište
Važno je zvati se Ernest
rež. Tajron Gatri · Old Vik, London · 1934.
Postavka premijerno prikazana 5. februara 1934. i igrana 28 puta; Atina Sejler je igrala lejdi Breknel, Rodžer Livsi Džeka, Flora Robson Gvendolen, a Čarls Loton Časabla.
Izvor: J. Donohue, Wilde’s EARNEST: major productions to 1950 (UMass Amherst)
Pozorište
Važno je zvati se Ernest
rež. Džon Gilgud · Pozorište Gloub, London · 1939.
Osam dobrotvornih matinea od 31. januara 1939, zatim obnovljena predstava od 16. avgusta 1939. do 24. februara 1940. (92 izvođenja); Gilgud je igrao Džeka, Edit Evans lejdi Breknel, a Margaret Raderford gospođicu Prizm.
Izvor: J. Donohue, Wilde’s EARNEST: major productions to 1950 (UMass Amherst)
Pozorište
Važno je zvati se Ernest
rež. Maks Vebster · Nacionalno pozorište (scena Litlton), London · 2024.
Nova postavka igrana od 21. novembra 2024. do 25. januara 2025, sa Šaron D. Klark kao lejdi Breknel, Nkutijem Gatvom kao Aldžernonom i Hjuom Skinerom kao Džekom; snimak je u bioskopima prikazan 20. februara 2025.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- Project Gutenberg: The Importance of Being Earnest: A Trivial Comedy for Serious People (tekst drame)tri čina i podnaslov; tok radnje prvog i drugog čina i početak trećeg · gutenberg.org
- CELT (University College Cork): The Importance of Being Earnest (tri čina)tok radnje sva tri čina, uključujući rasplet i kraj · celt.ucc.ie
- Encyclopaedia Britannica: The Importance of Being Earnesttri čina, 1895. i 1899, sažetak radnje, ocena komada · britannica.com
- V&A: plakat za praizvedbu (Gabrielle Enthoven Collection)pozorište Sent Džejms, pomeranje premijere sa 12. na 14. februar, predigra, skraćenje sa četiri na tri čina · collections.vam.ac.uk
- University College, Oxford (Univ Treasures): The Importance of Being Earnestpraizvedba 1895, skraćenje, Kvinsberijev pokušaj, štampanje 1899 · univ.ox.ac.uk
- J. Donohue, Wilde’s EARNEST: A Century and More of Critical Commentary (UMass Amherst, otvorena knjiga)recepcija, broj recenzija, stalni položaj na sceni · openbooks.library.umass.edu
- Encyclopedia.com (Drama for Students): The Importance of Being Earnestistorijski kontekst, teme, stil, kritička tumačenja · encyclopedia.com
- Victorian Web: M. Drugeon o zborniku Wilde in Earnest (E. Eells, ur.)savremena tumačenja: performativnost, identitet, jezik · victorianweb.org
- National Theatre: saopštenje o postavci 2024.podela uloga i datumi postavke · images.nationaltheatre.org.uk
Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam. Kako proveravamo podatke.