Alhemičar

London je u kugi, a gospodin Lavit je otišao iz grada i ostavio kuću slugi. Fejs se udružuje sa prevarantom Subtlom, koji se izdaje za alhemičara, i sa Dol, i oni u kući otvaraju „radionicu”. Svakome nude ono što želi: sreću, bogatstvo, lek, uspeh.

Dovode se redom: pisar Daper, koji želi da dobije na kocki, duvanski trgovac Drager, koji želi da zna kako da uredi radnju, vitez Mamon, koji sanja o kamenu mudrih, i dva puritanca, koji bi kamen upotrebili za „dobro delo”. Svi su ubeđeni da će dobiti ono za šta plaćaju, pa plaćaju sve više.

Kada se Lavit neočekivano vrati, Fejs odbacuje svoje društvo i ponovo postaje poslušni sluga. Subtl i Dol beže bez plena, a Fejs ubeđuje gospodara da mu oprosti, tako što mu daje za ženu bogatu udovicu Damu Plajant. Niko nije dostojan hvale, ali je nagrađen onaj ko je najbolje glumio.

„Alhemičar” je prvi put izveden 1610, u Londonu koji je upravo preživljavao jednu od epidemija kuge. Često se navodi kao jedan od najbolje sklopljenih zapleta u engleskoj komediji.

Alhemija je u to vreme bila i nauka i prevara. Džonson ismeva i jedno i drugo, a sve to jezikom u kom se mešaju zanatski, naučni i veroispovedni izrazi.

Zaplet je složen kao sat i zavisi od tempa. Trojica prevaranta stalno menjaju maske i moraju da budu korak ispred svojih žrtava.

Poseban izazov je Subtlov govor, pun pseudonaučnih izraza, i Mamonovi snovi o bogatstvu.

„Alhemičar” se i danas često igra, a mnogi ga smatraju uzorom komedije intrige u engleskoj književnosti.

Lik sluge koji u odsustvu gospodara vodi kuću kao sopstvenu radnju i danas je osnova mnogih komedija prevare.