Фабула
Оргон је примио у кућу Тартифа, човека који глуми велику побожност. Целу породицу то наљути, осим Оргона и његове мајке. Оргон решава да му да ћерку Маријану за жену, иако је она верена за Валера, и да му да цело имање.
Елмира, Оргонова жена, да би показала мужу ко је Тартиф, прихвата да га дочека на самоћи, док Оргон из заклона слуша. Тартиф јој се удвара, а Оргон је сведок. Али Тартиф је већ добио Оргонову кућу, па сада тражи да породица оде.
Када Тартиф са извршитељем дође да избаци породицу из куће, појављује се краљев изасланик и хапси самог Тартифа, а Оргону се враћа имање. Краљ је препознао преваранта, кажњава њега, а опрашта Оргону.
Лица
Оргон
власник куће, лаковеран
Елмира
његова млада жена
Тартиф
лажни побожњак
Дорина
слушкиња, разумна
Дамис и Маријана
Оргонова деца
Валер
Маријанин вереник
Клеант
Оргонов шурак, разуман
Госпођа Пернел
Оргонова мајка
Анализа
Кључне теме
Лицемерје
Тартиф користи религију као маску за лични интерес.
Слепило
Оргонова наивност је исто тако опасна као Тартифова превара.
Здрав разум
Дорина и Клеант заступају меру.
Симболи и мотиви
Сто у Елмириној соби
Заклон из ког Оргон коначно види истину.
Кутија са документима
Доказ колико је Оргон сам себи ископао јаму.
Историјски и књижевни контекст
Прве три чина „Тартифа” изведене су 1664. на двору у Версају, али су одмах забрањене, јер су га верски кругови сматрали нападом на побожност. Молијер је драму прерађивао, а коначна верзија је играна тек 1669, уз краљеву подршку.
Молијер је краљу упућивао молбе и писао предговор у одбрану комедије: тврдио је да исмејава лицемерје, а не веру.
На сцени
Тартиф се појављује тек у трећем чину, после дугих препричавања о њему. Глумац мора да оправда очекивања: он не сме бити очигледан злочинац, већ убедљив.
Најпознатија је сцена у којој Оргон, скривен под столом, слуша Тартифа. То је школски пример комичног ритма.
Наслеђе и рецепција
„Тартиф” је најпознатија Молијерова комедија и део је оног што свет зна о француском позоришту. Реч „тартиф” постала је општа именица за лицемера.
Комедија се и данас поставља, нарочито у временима када се религија и политика мешају.
Продукције и адаптације
Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Тартиф“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.