Пређи на садржај

Луиђи Пирандело

Шест лица тражи писца

На пробу долази шесторо људи који тврде да су ликови недовршене драме. Траже од редитеља да им омогући да изведу своју причу до краја.

Основни подаци

Аутор
Луиђи Пирандело
Оригинални наслов
Sei personaggi in cerca d'autore
Епоха
Модернизам
Жанр
Драма
Праизведба
1921.
Језик оригинала
Италијански
Структура
Комад у три дела, без чинова; „комедија која треба да се направи”
Место и време радње
Позорница током пробе

Фабула

Глумци пробају једну представу када у позориште уђе шесторо необичних људи. Кажу да су ликови које је писац започео, али није довршио, и траже да им редитељ допусти да одиграју своју драму. Редитељ пристаје.

Отац прича своју причу: био је у браку, али је своју жену препустио његовом секретару, и она је с њим добила нову породицу. Након смрти секретара породица је осиромашила, па је Посинка пала у проституцију. Отац је једном дошао код ње у радњу Мадам Пејс и скоро се догодило страшно, када је Мајка ушла и препознала кћерку.

Када глумци покушавају да одиграју ове сцене, лица су незадовољна јер се њихова истина губи у игри. Драма се завршава када Дечак пуца у себе, а Девојчица тоне у фонтани. Нико не зна да ли су мртви стварно или у представи, и Редитељ прекида пробу.

Лица

  • Отац

    један од шест лица

  • Мајка

    његова супруга

  • Посинка

    Мајчина кћи из другог односа

  • Син

    Очев син, хладан

  • Дечак и Девојчица

    двоје најмлађе деце

  • Редитељ

    води пробу

  • Глумци

    и глумице позоришта

Анализа

Кључне теме

  • Стварност и представа

    Ликови су стварнији од глумаца, јер су стално исти.

  • Идентитет

    Свако је више лица, а за себе је само једно.

  • Улога уметника

    Писац не може да створи без њихове истине.

Симболи и мотиви

  • Позорница

    Простор у коме се суочавају стварност и привид.

  • Фонтана

    Место смрти у драми у драми.

Историјски и књижевни контекст

Луиђи Пирандело (1867–1936, Нобелова награда 1934) увео је у позориште питање шта је стварно. Прва представа, 10. маја 1921. у Риму, изазвала је скандал: део публике викао је „Лудница!”. Следећих година иста драма је постала успех у Италији и широм света.

Дело је темељ метатеатра у 20. веку.

На сцени

Ликови долазе кроз публику или из позорнице, и морају да делују као да не припадају свету представе. Често су у црном или маскама.

Режија мора да раздвоји глумце и ликове, кретањем, говором и светлом.

Наслеђе и рецепција

„Шест лица тражи писца” је један од темеља модерне драме и најчешће играна Пиранделова драма. Утицала је на Бекета, Женеа, Стопарда и многе друге.

Идеја о ликовима који траже свог аутора постала је општа слика самопреиспитивања.

Продукције и адаптације

Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Шест лица тражи писца“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.

Појмови уз ово дело

Извори

  1. Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.