Фабула
Монах Пимен пише летопис и сећа се убиства малог царевића Димитрија у Угличу 1591. године. Млади монах Григориј слуша, схвата да би Димитрије био његових година, и бежи из манастира. Борис, кога је народ на молбу бојара прихватио за цара, и сам је осумњичен за то убиство.
Григориј прелази у Пољску и представља се као ускрсли Димитрије. Заводи Марину Мњишек, добија војну подршку и креће на Русију. Борис га се плаши. Борис живи у стрепњи, а лоше вести стижу са свих страна.
Борис умире изненада, пошто је поверио царство сину Фјодору. После његове смрти, Фјодор и његова мајка бивају убијени. Лажни Димитрије улази у Москву, а народ, позван да му кличе, остаје тих. Драма се завршава ремарком: „Народ ћути.”
Лица
Борис Годунов
цар
Пимен
стари монах-летописац
Григориј Отрепјев
монах, кога називају Лажни Димитрије
Марина Мњишек
пољска племкиња
Шујски
бојар
Фјодор
Борисов син
Народ
ћутљиви сведок
Анализа
Кључне теме
Власт и савест
Борис је способан владар, али га у сваком тренутку мучи прошлост.
Улога народа
Народ у драми није вођа, већ сведок и крајњи судија.
Историја као драма
Пушкин показује како историја настаје из поступака појединаца.
Симболи и мотиви
Летопис
Памћење које не може да се избрише.
Ћутање народа
Последњи судија власти.
Историјски и књижевни контекст
Пушкин је драму написао 1825. у прогонству у Михајловском, ослањајући се на Карамзиновову „Историју руске државе” и на Шекспиров пример хронике. Цензура је дозволила штампање тек 1831, а на сцени је драма изведена тек много касније.
Пушкин је хтео да ослободи руско позориште од француских правила класицизма и покаже слободну форму коју је прихватио у Шекспиру.
На сцени
Драма има много кратких сцена и ликова, па је изазов режије да одржи јединство и напетост. Борисов лик тражи глумца који може да покаже и власт и страх.
Народ је на сцени посебан задатак: ћутање на крају мора да буде најгласнија тачка.
Наслеђе и рецепција
„Борис Годунов” је утицао на руску драму, али и на музику: Мусоргски је 1874. по њој написао истоимену оперу, која је једна од најпознатијих руских опера.
Завршна ремарка „Народ ћути” постала је једна од најпознатијих у руској књижевности.
Продукције и адаптације
Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Борис Годунов“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.