Nosorog

U malom gradu Beranže i njegov prijatelj Žan sede u kafiću, kada kroz grad prođe nosorog. Ubrzo se pojavljuje još jedan, a zatim sve više ljudi, među njima i u Beranžeovoj kancelariji, postaje nosorog. Žan osuđuje Beranžea zbog pića, ali ubrzo i sam postaje nosorog.

Jedan po jedan pristaju i ostali: Dudar, kolege, čak i Dezi. Oni smatraju da je pretvaranje u nosoroga prirodno i jedino ispravno. Beranže je jedini koji se odupire, iako je slab.

Na kraju Beranže ostaje sam i obraća se ogledalu. Shvata da je u poređenju s njima ružan i mali. Ipak ostaje rešen: „Braniću se do kraja! Neću kapitulirati!”

Jonesko je dramu napisao pod uticajem iskustava sa masovnim ideologijama 20. veka, koje je pamtio iz Rumunije u kojoj je odrastao. Prvi put je izvedena na nemačkom u Diseldorfu 1959, a pariska premijera, sa Žan-Luj Baroom u ulozi Beranžea, bila je 1960. u Odeonu.

U drami se mešaju groteska i logika apsurda.

Najteža je metamorfoza: kako pokazati pretvaranje u nosoroga bez kostima. Najbolje postavke koriste glas, pokret i zvuk.

Beranže mora da bude i slab i herojski.

„Nosorog” je jedna od najčešće igranih drama pozorišta apsurda. Često se postavlja u vremenima političkih pritisaka.

Slika ljudi koji postaju nosorozi ostala je opšte mesto o masovnoj histeriji.