Fabula
Prvo dejstvo
Kir-Janja je bogat trgovac i veliki tvrdica. U prvom prizoru pregleda odeću i žali se na savremenu raskoš, dok njegova mlada žena Juca šije. Ona mu prebacuje da joj je pre venčanja obećavao mnogo više nego što joj sada daje, pa ne može da dobije ni šešir; on odgovara da sve mora da bude „sos mera“, to jest sa merom.
Sluga Petar, kome Janja grubo izdaje naredbe, donosi mu pismo kir-Dime. Dima predlaže poslovnu „špekulaciju“ za koju mu je potrebno deset hiljada forinti. Janja, oduševljen mogućom zaradom, otvara kovčeg i broji dukate, obraćajući im se s nežnošću, a brine ga samo da Juca ne vidi koliko novca ima. Njoj naređuje da ostane u svojoj sobi.
Dolazi notaroš Mišić. Janja mu se žali na teška vremena i na to da nema novaca, dok gost hvali njegovu „vrlo krasnu gospoju“. Janja se namešta tako da Juca ostane van Mišićevog vidokruga, a čim gost ode, prebacuje ženi da mu je namignula. Ona to poriče.
Zatim stiže kir-Dima, koji govori mešavinom grčkog i srpskog. Janja mu daje traženih deset hiljada forinti, a Dima, pošto je posao završen, traži Katicu, Janjinu kćer iz prvog braka, za ženu. Janja, ostao sam, razmišlja i prihvata ponudu: Katica je dobra i vredna. Potom Petar javlja da se srušila šupa i pobila konje.
Drugo dejstvo
Juca uči Katicu kako da se drži i oblači i kako da se ponaša prema muškarcima: devojka, kaže ona, „mora da pazi na svoj štelung“, to jest na držanje. Mišić im dolazi da izrazi saučešće zbog konja i pri tom se udvara obema ženama. Vraća se Janja, ožalošćen, i nabraja štetu koju su mu naneli šupa i uginuli konji.
Mišić ga teši pričom da se u Berlinu konjska mast skupo otkupljuje, pa će mu konji ipak doneti nešto novca, i Janja se za trenutak oraspoloži. Zatim otpušta Mišića, jer ima posla, a Petru naređuje da odere uginule konje.
Treće dejstvo
Treće dejstvo počinje Janjinim očajanjem. Ostao sam, on nabraja šta je izgubio: šupu, konje i novac koji su mu u međuvremenu ukrali prevaranti pri menjanju novca, dvadeset forinti u srebru i Diminu obligaciju od hiljadu forinti. Oprašta se od svoje „špekulacije“, razmišlja da se otruje i poslednji put gleda u kovčeg.
Juca mu javlja da je sluga opet napravio štetu. Janja izlazi, vraća se s Petrom i svojim računima i obračunava mu sve što je ovaj godinama polomio i pokvario, preti mu magistratom i traži da plati. Petar odgovara da dugo i verno služi.
U monologu Mišić poručuje da je Janju „uhvatio“ i da će se videti hoće li mu se želja ispuniti. Zatim dolazi u službenom svojstvu i saopštava da su kod Janje nađene lažne novčanice i da mora u gradsku kuću da odgovara. Ispred vrata čekaju dvojica pandžura. Janja se brani da novac nije pravio i da je „čovek prost“, nudi mito, najpre pet forinti, pa dukat, ali Mišić odbija: stvar je krivična, a da Janju kao poznatog trgovca ne uvažava, odmah bi ga okovao. Kada doda da bi Janja, ako se dokaže da su novčanice lažne, mogao da izgubi sve imanje i dospe na robiju, Janja u strahu pristaje da mu da Katicu, a kao miraz nudi pet hiljada trista forinti u istim tim novčanicama. Mišić prihvata Katicinu ruku, uz izjavu da je uzima pre iz ljubavi nego zbog miraza, i primećuje da su to lažne novčanice.
Janja tada nudi da mu novčanice pokloni i da mu da i ukradenu obligaciju. Mišić otkriva da su prevaranti uhvaćeni i da su njegovi ljudi, poslati u poteru, pronašli i dukate i obligaciju. Te stvari zadržava kao Janjin poklon.
U tom trenutku Juca donosi vest da je kir-Dima bankrotirao, a radnja mu je zapečaćena, pa je Janja izgubio i deset hiljada forinti. Pojavljuje se i sam Dima. Mišić na kraju izvodi pouku da tvrdičluk skuplje košta nego razborito trošenje, a Janja očajava nad izgubljenim bogatstvom.
Lica
Kir-Janja
bogati trgovac i tvrdica; govori mešavinom grčkog i srpskog; strast za novcem određuje svaki njegov postupak
Juca
Janjina mlada supruga, koja bi da se oblači i živi kao druge gospođe, a on joj uskraćuje čak i šešir
Katica
Janjina kći iz prvog braka; Juca je uči držanju i ponašanju, a dvojica prosilaca traže njenu ruku
Mišić
notaroš, dovitljiv i bez novca; udvara se Katici i koristi Janjin strah da bi je dobio
Kir-Dima
Janjin poznanik, koji od njega uzima deset hiljada forinti za „špekulaciju“ i traži Katicu za ženu
Petar
kućevni sluga, kome Janja obračunava i naplaćuje svaku štetu i svaku polomljenu stvar
Analiza
Ključne teme
Tvrdičluk kao strast
Janja ima novca, ali ne uživa u njemu: žali se na teška vremena, krije novac od žene i dukate broji kao da sa njima razgovara. Strast mu određuje i najsitnije postupke, pa posle gubitaka razmišlja o samoubistvu, a istovremeno sluzi obračunava polomljeno. Komika je u nesrazmeri između veličine njegove brige i sitničavosti njenih predmeta.
Novac i brak
Juca je u vreme udvaranja dobila obećanja koja Janja ne ispunjava. Katicu on najpre obećava Dimi, čim je posao oko deset hiljada forinti završen, a na kraju je daje Mišiću, uz miraz. Udaja i ženidba se u komadu odmeravaju novcem, a ljubav se pominje tek kada novac više nije u pitanju.
Špekulacija i lakovernost
Janja daje deset hiljada forinti Dimi, prihvata Mišićevu priču o berlinskoj otkupnoj ceni konjske masti i strada pri menjanju novca. Čovek koji želi da zaradi bez truda gubi više nego što bi izgubio da je oprezno trošio. Komad ismejava i lakomost, ne samo tvrdičluk.
Strah
Janja se stalno nečega boji: krađe, ženinih rasipničkih želja, zakona. Mišić svoj uspeh gradi upravo na strahu: dovoljno je da spomene lažne novčanice i dva pandžura na vratima da Janja ponudi sve što ima.
Jezik i društvena sredina
Janja i Dima govore mešavinom grčkog i srpskog, a Juca u razgovor o modi unosi nemačke reči („štelung“). Jezik pokazuje ko pripada kom društvenom sloju i šta podražava, pa se već govorom ismejava sredina u kojoj su likovi živeli.
Kazna i pouka
Na kraju Janja ostaje bez novca, a Mišić mu izgovara pouku da tvrdičluk košta više od razumnog trošenja. Komedija tako uspostavlja moralnu ravnotežu, ali je pravda u njoj dvosmislena: dobitnik je Mišić, čija je dovitljivost na granici prevare.
Simboli i motivi
Kovčeg i dukati
Janja se dukatima obraća s naklonošću kakvu ne pokazuje ni prema kome u kući. U najtežem trenutku jadikuje upravo za svojim „lepim dukatima“, a ne za porodicom ili ugledom.
Šupa i konji
Rušenje šupe u prvom dejstvu prvi je udar na Janjino imanje. Od tog trenutka komad ide niz stepenice gubitaka, od konja do novca i poverenja.
Šešir
Šešir koji Juca želi, a Janja joj uskraćuje, mala je stvar, ali pokazuje njegovu logiku: sve što se ne vidi kao zarada za njega je rasipanje.
Lažne novčanice i obligacija
Janja bogatstvo ne drži samo u dukatima, već i u obligacijama i novčanicama, a upravo ti papiri se pokazuju kao izgubljeni ili lažni: obligacija mu je ukradena, novčanice su lažne, a Dimin bankrot poništava pozajmicu.
Račun
Janjin obračun šta je Petar polomio i pokvario pretvara slugu u dužnika. Računanje je način na koji se Janja za sopstvene gubitke naknađuje na sluzi.
Kompozicija i struktura
Komad ima tri kratka dejstva i podeljen je na prizore (Sterija ih zove „pozorja“). U prvom dejstvu izložene su tri linije: Janjin ulog kod Dime, Dima i Mišić kao prosci Katice i Janjina ljubomora na Jucu. Rušenje šupe pokreće lanac nevolja u kojima Janja gubi jedan deo imanja za drugim.
U drugom dejstvu Mišićeva priča o konjskoj masti daje Janji prividno olakšanje, a u trećem sve dolazi na naplatu: gubici, Petrov račun, lažne novčanice i najzad Dimin bankrot. Janja je na sceni gotovo neprestano, a njegovi monolozi, od brojanja dukata do pomisli na samoubistvo, daju komadu ritam. Rasplet vodi Mišić, koji iz sporednog lika prerasta u pokretača radnje.
Likovi i vrsta komike
Janja je primer komedije karaktera: jedna strast oblikuje celu ličnost, pa se svaka situacija svodi na pitanje šta košta. U isto vreme komad obiluje crtama iz društvenog života, od Jucine nauke o držanju do trgovačkog govora, što ga približava komediji naravi.
Mišić nije samo dobitnik u raspletu. On je udvarač, službeno lice i tešitelj koji izmišlja utehu, pa komad ostavlja pitanje koliko je njegovo postupanje veština, a koliko prevara. Dima je u radnji pre svega funkcija (primalac novca i prosilac), a Juca i Katica pokazuju kako žene u Janjinoj kući nisu u prilici da sopstvenu budućnost određuju same.
Jezik i stil
Janjin i Dimin govor jesu posebnost komada: srpski u koji se upliću grčke reči i oblici („sos“ umesto „sa“, „sum“ umesto „sam“, Dimino „adelfe“ i „malista“). Milorad Pavić, govoreći o Sterijinom višejezičju, pominje grčki u „Tvrdici“ kao deo postupka kojim Sterija stranim jezikom obeležava likove i društvene slojeve.
Stil je neposredan: kratke replike, ponavljanja, uzvici i obraćanje kovčegu i dukatima. Mišićev govor je uređen i služben, a Jucin pun pozajmica iz mode i iz nemačkog, pa se i po govoru razlikuju slojevi i težnje.
Tumačenja i sporna pitanja
Naslovno pitanje je često postavljeno: na naslovnoj strani komad nosi naziv „Kir Janja (Tvrdica)“, pa su to dva imena istog dela. Molijerov „Tvrdica“ je drugo delo, ali se Sterija već u kritici upoređuje s Molijerom, pa se srodnost motiva često pominje. Radnja se, međutim, razlikuje: Janja već ima mladu ženu, a prosidba Katice teče uporedo s poslovnom špekulacijom.
Drugo sporno pitanje je odnos komičnog i gorkog. Jedne postavke ističu farsu i Janjinu smešnost, druge njegovu usamljenost i strah od gubitka; Narodno pozorište u opisu svoje postavke ističe stranca u tuđoj sredini i čoveka kome je suđeno da izgubi sve. U nastavi treba imati na umu i da tekst prevarante označava rečju koja u današnjem čitanju nosi predrasudu: ona odražava predstave epohe, a ne stavove današnje publike.
Istorijski i književni kontekst
Jovan Sterija Popović (Vršac 1806 – Vršac 1856) u srpskoj književnosti važi za osnivača nacionalne drame i naziva se „srpskim Molijerom“. On je likovima Kir-Janje i Feme Ružić iz „Pokondirene tikve“ ovekovečio svoj rodni grad. Komedije tipova i naravi pisao je u Vojvodini, u Habzburškoj monarhiji, pre nego što je postojalo stalno srpsko pozorište.
Hrvatska enciklopedija i drugi izvori daju 1837. kao godinu komada. Prema „Enciklopediji Srpskog narodnog pozorišta“, prvi put je izveden 30. oktobra 1838. u Novom Sadu, u Letećem diletantskom pozorištu, dakle među amaterima. Stalno pozorište, Srpsko narodno pozorište, osnovano je tek 1861. u Novom Sadu, a na njegovom repertoaru „Kir Janja“ prvi put je izveden 18. avgusta 1861.
Radnja se odvija u kući bogatog trgovca, u sloju koji Sterija dobro poznaje: trgovci, notaroš, sluge, mešavina jezika. Janjin i Dimin govor upućuje na trgovce grčkog porekla, koji su u varošima Habzburške monarhije činili primetan sloj. Ovde Sterija ne piše političku satiru, kakvu će kasnije napisati u „Rodoljupcima“, već komediju o kućnim odnosima u kojima novac određuje brak i ugled.
Tip tvrdice star je u komediji: u antičkoj književnosti poznat je iz Plautove „Aulularije“, a u novijoj iz Molijerovog „Tvrdice“ (1668). Sterija nije pisao adaptaciju: radnja, likovi i okruženje su drugačiji, a motiv tvrdice nastavljen je u srpskoj, vojvođanskoj sredini.
Na sceni
Prema evidenciji Srpskog narodnog pozorišta, komad je na njegovoj sceni više puta postavljan: postavke su zabeležene 1861, 1879, 1912, 1919, a zatim 1945. (režija V. Starčić), 1965. (B. Hanuska) i 1978. (D. Đurković). U istoj evidenciji nalaze se i postavke u Subotici (1912), Somboru i Vršcu (1928), Senti (1937) i Pančevu (1943).
Najpoznatija novija beogradska postavka je ona u Narodnom pozorištu, premijerno prikazana 25. decembra 1992. u režiji Egona Savina: Kir-Janju je igrao Predrag Ejdus, Jucu Nada Blam, Katicu Tamara Vučković, Mišića Lepomir Ivković, Dimu Milenko Pavlov, a Petra Mihajlo Viktorović. Prema podacima Narodnog pozorišta, predstava je tokom petnaest godina odigrana 170 puta pred oko 62.000 gledalaca, na Sterijinom pozorju 1993. dobila je tri Sterijine nagrade i gostovala je u Beču, Banjaluci i Čikagu (2006), što je bila prva američka turneja tog pozorišta.
Reditelji se suočavaju s nekoliko problema: kako izgovoriti Janjin mešani jezik a da ostane razumljiv, koliko istaći gorčinu posle smeha i kako igrati Mišića, čija se dovitljivost ne može odvojiti od prevare. Postavke se razlikuju i po tome da li je u centru Janja kao smešan ili kao nesrećan čovek.
Postoji i televizijska ekranizacija u režiji Miroslava Lekića (1997), koju je prikazao RTS. U selekciji 62. Sterijinog pozorja (2017) bio je „Kir Janja“ Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca u režiji Dragane Varagić.
Nasleđe i recepcija
Ime kir-Janje u srpskom jeziku se koristi kao zajednička imenica za tvrdicu, škrca koji se grči nad svakim novčićem. Lik je jedan od najpoznatijih tipova srpske komedije i stalno se vraća u svakodnevnom govoru.
Sterija u srpskoj kulturi ima i institucionalno nasleđe: Sterijino pozorje u Novom Sadu nosi njegovo ime i okuplja domaće pozorišne predstave, a na njemu je 1993. tri nagrade dobila postavka „Kir Janje“ Narodnog pozorišta, a 2017. u selekciji se našla postavka Knjaževsko-srpskog teatra. Komad se iznova postavlja na domaćim scenama.
Savremene postavke i ekranizacije pokazuju da se Janja može čitati na različite načine: kao narav jedne varoši, kao univerzalni tip ili kao slika novca koji razara čoveka. Ta otvorenost tumačenju objašnjava zašto se komad i posle gotovo dva veka iznova postavlja.
Produkcije i adaptacije
Izabrana izvođenja i adaptacije, sva sa navedenim izvorom. Arhiva se dopunjuje i u nju ulaze samo provereni podaci.
Pozorište
Kir Janja (praizvedba)
ansambl Letećeg diletantskog pozorišta · Leteće diletantsko pozorište, Novi Sad · 1838.
Prvo poznato izvođenje komada, 30. oktobra 1838, prema podacima Srpskog narodnog pozorišta.
Pozorište
Kir Janja
ansambl Srpskog narodnog pozorišta · Srpsko narodno pozorište, Novi Sad · 1861.
Prva postavka komada u novoosnovanom Srpskom narodnom pozorištu, 18. avgusta 1861.
Pozorište
Kir Janja
rež. Egon Savin; Kir-Janja: Predrag Ejdus · Narodno pozorište, Beograd · 1992.
Premijera 25. decembra 1992; prema podacima pozorišta oko 170 izvođenja i tri Sterijine nagrade 1993.
Televizija
Kir Janja
rež. Miroslav Lekić · televizijski film, prikaz na RTS-u · 1997.
Televizijska ekranizacija Sterijine komedije s Vojislavom Brajovićem, Branimirom Brstinom i drugima u podeli.
Izvor: RTS: Kir Janja
Pozorište
Kir Janja
rež. Dragana Varagić · Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac · 2017.
Predstava u selekciji 62. Sterijinog pozorja u Novom Sadu.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- J. S. Popović, Kir Janja (Tvrdica), šaljivo pozorište u tri dejstva – integralni tekst (Projekat Rastko)naslov, podela likova i tok radnje po dejstvima; završne scene proverene prema latiničnoj verziji https://www.rastko.rs/drama/sterija-kirjanja.html · rastko.rs
- Srpsko narodno pozorište, Enciklopedija: Kir Janjapraizvedba 30. oktobra 1838. i postavke Srpskog narodnog pozorišta · snp.org.rs
- Hrvatska enciklopedija: Popović, Jovan Sterija„Tvrdica/Kir Janja“ (1837) kao komedija sa galerijom realističnih likova · enciklopedija.hr
- Milorad Pavić o Steriji (Projekat Rastko)višejezičje kao sredstvo karakterizacije, među ostalim grčki u „Tvrdici“ · rastko.rs
- Narodno pozorište u Beogradu: Kir Janjapodela, ekipa i učinak predstave iz 1992. · narodnopozoriste.rs
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.