Gospođica Julija

Dok sluge slave Ivanjdan, Julija, koja je nedavno raskinula veridbu, dolazi u kuhinju i traži da pleše sa Žanom. Žan, njen sluga, ambiciozan je i pun potisnute mržnje prema višim slojevima. Kristina, njegova verenica, zaspi.

Julija i Žan provode noć zajedno. Kada se vrate, Žan je surov i podsmešljiv prema njoj. Predlaže da pobegnu u inostranstvo i otvore hotel, ali mu treba Julijin novac, pa ona uzima novac od oca. Kristina, koja se probudila, odbija da učestvuje u njihovim planovima.

Zvono u grofovoj sobi javlja da se otac vratio, a Žan, čim čuje, ponovo postaje poslušan sluga. Julija nema više kuda. Žan joj pruži britvu i ona izlazi, a smisao je da će sama sebi uzeti život.

Strindberg (1849–1912) je dramu napisao kao „naturalističku tragediju”, i u predgovoru je objasnio svoje poglede: likovi nisu jednostavni, već složeni od nasleđa, okolnosti i trenutka. Premijera je bila 1889. u Kopenhagenu.

Jedna prostorija, jedna noć, tri lika: izazov je da se održi napetost bez disanja. Kristinino spavanje mora da bude vešto iskorišćeno.

Uloga Julije, lomljive i opasne, jedna je od najvećih u modernom repertoaru.

„Gospođica Julija” je najčešće igrana Strindbergova drama i jedan od temelja moderne pozorišne drame. Mnoge obrade su je prebacivale u druga vremena i društva.

Najpoznatija filmska verzija je ona Alfa Šebega iz 1951, koja je na festivalu u Kanu dobila najvišu nagradu.