Fabula
Okvir radnje
Drama ima tri čina i devetnaest kratkih prizora: pet u prvom, po sedam u drugom i trećem. Mesta se smenjuju brzo: dom, škola, šuma, senik, zbornica, groblje. U središtu su četrnaestogodišnjaci, a odrasli stoje za strogi građanski poredak.
Prvi čin
Vendla Bergman na četrnaesti rođendan želi da zadrži kratku haljinu, ali majka nalazi da je za skoro odraslu devojku prekratka i obećava da će je produžiti. Melhior Gabor i Moris Štifel jedne nedelje uveče ostaju iza drugih đaka i govore o stidu, vaspitanju i prvim telesnim osećajima. Moris priznaje da ga ti osećaji muče i moli Melhiora da mu zapiše sve što zna.
Tea, Vendla i Marta šetaju ka mostu i pričaju o odeći, o deci i o Martinom batinanju kod kuće. Ispred gimnazije Moris javlja da je prešao u sledeći razred, ali samo uslovno, a Melhior mu daje šamar. Dva nastavnika se čude što najbolji đak traži društvo najslabijeg. U šumi Vendla moli Melhiora da je udari. On najpre odbija, pa je udari i, uplašen sobom, pobegne.
Drugi čin
Moris je kod Melhiora iscrpljen učenjem i boji se propadanja i očeve reakcije. Gospođa Gabor donosi čaj, a dečaci raspravljaju o Geteovom „Faustu“. Vendla pita majku kako deca dolaze na svet; majka prvo spominje rodu, pa nevoljno i nejasno kaže da dete nastaje iz velike ljubavi prema mužu. Henšen Rilov, sam u sobi, u monologu se obraća reprodukciji slike.
U senu na tavanu Melhior prvo tera Vendu, a zatim tvrdi da ljubavi nema, samo sebičnosti. Vendla više puta kaže „ne“, ali Melhior ne prestaje. Čin se ne prikazuje, a tekst je isprekidan crticama i tačkama. Gospođa Gabor u pismu Morisu odbija novac za put u Ameriku i naziva takvu pomoć ozbiljnom greškom. Sledećeg jutra Vendla u bašti bere ljubičice, zbunjena, i želi da se nekome poveri. U sumrak pored reke Moris, očajan, sreće Ilze, koja živi među slikarima. Ostavljen sam, spaljuje pismo i odlučuje da ne ide kući. Njegova smrt se ne prikazuje.
Treći čin: kazna i sahrana
U zbornici, pod portretima Pestalocija i Rusoa, nastavnici prvo raspravljaju o otvorenom prozoru, a zatim rektor Zonenštih traži da se Melhior isključi. Razlog je zapis o seksualnosti koji je Morisov otac našao među sinom stvarima, a rukopis se podudara sa Melhiorovim. Melhior priznaje i traži da mu se pokaže šta je nepristojno, ali rektor ne odgovara i naređuje da ga izvedu.
Na Morisovoj sahrani pada kiša. Pastor Kalbauh govori nad grobom, Morisov otac ponavlja da mu dečak ništa nije bio, a đaci među sobom lakomisleno pričaju. Marta i Ilze stavljaju cveće. Kod Gaborovih gospođa brani sina i preti da će napustiti muža ako Melhior ode u popravni dom. Gospodin Gabor, pravnik, pokazuje pismo koje je Melhior poslao jednoj devojci i telegram iz kog proizlazi da je tražio novac za bekstvo, pa zaključuje da je popravni dom jedini izlaz.
Treći čin: Vendla i završni prizor
U popravnom domu Melhior je među drugim štićenicima i razmišlja o svom položaju. U Vendlinoj sobi lekar dijagnostikuje slabokrvnost. Ostavljena s majkom, Vendla se boji da umire. Gospođa Bergman joj kaže da je trudna i krivi sebe što joj nije ranije sve rekla, a Vendla odgovara da nije znala šta se dogodilo. Kada neko zakuca, na vrata stiže Majka Šmit. Iz literature proizlazi da Vendla umire posle zabranjenog prekida trudnoće, što se na sceni ne prikazuje. U vinogradu Henšen Rilov i Ernst Rebel razgovaraju o budućnosti; Ernst priznaje da voli Henšena.
U završnom prizoru Melhior noću na groblju čita Vendlinu ploču, na kojoj je kao uzrok smrti navedena slabokrvnost, i sebe naziva njenim ubicom. Pojavljuje se Morisova senka i poziva ga među mrtve. Zatim dolazi Maskirani gospodin, koji ne otkriva ko je, šalje senku nazad i nudi Melhioru da ga izvede među ljude. Melhior se oprašta od Morisa i odlazi, a Moris ostaje sam među grobovima.
Lica
Melhior Gabor
gimnazijalac, načitan i samostalan; zapisuje Morisu šta zna i zbog toga biva isključen iz škole
Vendla Bergman
četrnaestogodišnja devojčica koju majka ostavlja u neznanju o telu; umire posle trudnoće
Moris Štifel
Melhiorov drug, preplašen školskim neuspehom i očevom reakcijom; ne izdržava pritisak i umire
Gospođa Gabor
Melhiorova majka; Morisu piše da mu ne može dati novac za put i brani sina od popravnog doma
Gospodin Gabor
pravnik, Melhiorov otac; zapis vidi kao znak moralne pokvarenosti i traži popravni dom
Gospođa Bergman
Vendlina majka; na pitanje kako dolaze deca odgovara nejasno i tek pred kraj govori istinu
Henšen Rilov
školski drug koji u monologu pokazuje samoću i seksualnu opsesiju, a u vinogradu razgovara s Ernstom
Rektor Zonenštih
predsedava konferencijom nastavnika i traži Melhiorovo isključenje radi ugleda škole
Maskirani gospodin
tajanstveni stranac iz završnog prizora; ne otkriva ko je i nudi Melhioru izlaz među ljude
Analiza
Ključne teme
Znanje kojim se ne raspolaže
Vendla od majke ne dobija razumljivo objašnjenje, a Melhior svoje znanje mora da zapiše i preda u tajnosti. Neznanje u drami nije nevinost nego opasnost: Vendla ne zna šta se dogodilo na tavanu, a Moris je sa svojim stidom sam. Odrasli ćute iz stida i iz straha od razgovora, pa ćutanje ima teške posledice, a isti zapis kasnije postaje dokaz protiv Melhiora.
Pritisak uspeha
Moris živi u strahu od neuspeha i očeve reakcije, a prelazak u sledeći razred je samo uslovan. Škola u drami procenjuje đake po ocenama, a ne po tome šta sa njima biva. Gospođa Gabor mu u pismu poručuje da ocene ne određuju vrednost čoveka, ali on pismo spaljuje. Kada dođe do nesreće, nastavnici u zbornici vode računa o ugledu ustanove i o strahu od daljih slučajeva.
Autoritet i licemerje
Rektor, pastor i Morisov otac odlučuju o sudbini đaka bez iskrenog interesovanja za njih. Otac se na sahrani odriče sina, pastor govori o grehu, a rektor ne odgovara na Melhiorovo pitanje šta je nepristojno u njegovom zapisu i ne dozvoljava mu da se objasni. Prema Univerzitetu u Getingenu, odrasli su prikazani satiričnim preterivanjem, čak i u imenima.
Telo i želja
Telesnost i želja su u drami prisutne u više oblika: Melhior i Moris upoređuju svoja osećanja, Henšen u monologu pokazuje opsesiju, Ernst priznaje ljubav Henšenu, a Ilze živi slobodnije od vršnjakinja. Univerzitet u Getingenu nabraja trudnoću, abortus, homoseksualnost, masturbaciju i sadomazohističke sklonosti kao teme koje komad prikazuje otvoreno. Time se pokazuje čitav raspon iskustava, od stidljive znatiželje do samoće.
Odrastanje i smrt
Od prvog prizora, u kom Vendla ne želi da bude suviše odrasla, do groblja u završnom prizoru, odrastanje je u drami povezano sa gubitkom. Vendla umire bez znanja, Moris ne nalazi drugi izlaz, a Melhior jedini ostaje živ na groblju. Morisova senka ga zove sebi, a Maskirani gospodin nudi drugačiji izlaz: život među ljudima. Drama tako završava ponuđenim izlazom, a ne presudom o krivici.
Simboli i motivi
Haljina
Vendlina kratka haljina u prvom prizoru znak je detinjstva koje odrasli prekidaju. Vendla bi da je zadrži još jedno leto, a majka, iako bi volela da ćerka ostane onakva kakva jeste, zaključuje da odrasla devojka ne nosi kratke haljine i pristaje samo na produženje volanovom. Tako se već na početku vidi da o Vendlinom vremenu odlučuju drugi.
Portreti Pestalocija i Rusoa
U zbornici su izloženi portreti dvojice mislilaca o vaspitanju, dok nastavnici raspravljaju o otvorenom prozoru i ugledu škole. Suprotnost između ideala i prakse može se čitati kao nagoveštaj ironijskog odnosa drame prema školi, koja o đacima odlučuje birokratski i bez razgovora.
Zapisi i pisma
Melhiorov zapis o seksualnosti, pismo gospođe Gabor koje Moris spaljuje, pismo jednoj devojci i telegram u trećem činu pokreću radnju. Napisana reč u drami ne donosi razumevanje, nego postaje dokaz u rukama odraslih. Jedna cela scena, peta u drugom činu, sastoji se samo od pisma.
Maska i senka
U završnom prizoru Morisova senka i Maskirani gospodin stoje nasuprot jedan drugom: jedna poziva u smrt, drugi u život. Prema Britanici, drama počinje u naturalističkom maniru isečka iz života, a završava u svetu duhova i snova, pa su ova dva lika i znak tog prelaza. Prema Nilsenu, Vedekind je sam igrao Maskiranog gospodina.
Kompozicija
Prema Britanici, drama je niz kratkih prizora, neki nežni i pesnički, neki oštri i otvoreni. Devetnaest prizora u tri čina smenjuje školu, dom, šumu i groblje, a prema Univerzitetu u Getingenu komad prevazilazi jedinstvo vremena i mesta. Prvi čin postavlja likove i njihova pitanja, drugi dovodi do scene na tavanu i do Morisovog očaja, a treći donosi posledice: isključenje, sahranu, popravni dom, Vendlinu bolest i susret na groblju.
Jedna scena, peta u drugom činu, sastoji se samo od pisma, a treća od monologa jednog lika, što prekida dijaloški tok. Britanika beleži da komad počinje u naturalističkom maniru isečka iz života, a završava u svetu duhova i snova.
Jezik i likovi
Getingen primećuje da se direktan i naivan govor mladih suprotstavlja satiričnom preterivanju u prikazu odraslih, na šta ukazuju i imena kao što su rektor Zonenštih i pastor Kalbauh. Nastavni materijal za nemačke gimnazije govori o grotesknoj karikaturi autoriteta, uporedivoj sa Bihnerovim „Vojcekom“, i o alegorijskim figurama. Getingen dodaje da su likovi često tipizirani, pa su odrasli više predstavnici ustanova nego pojedinci.
Dve majke stoje u suprotnosti: gospođa Bergman na pitanje o poreklu dece odgovara nejasno, a gospođa Gabor sa Morisom razgovara otvoreno, ali mu ipak odbija pomoć. Nijedna ne uspeva da spreči nesreću.
Žanrovska odrednica
Delo je podnazvano „dečja tragedija“, čime je naglašeno da su nosioci tragične radnje deca. Literatura ga različito smešta. Getingen ga naziva središnjim delom naturalizma i ranog modernizma sa simbolističkim i ekspresionističkim crtama. Nastavni materijal ističe da se suprotstavlja naturalizmu i priprema ekspresionističku dramu, a Britanika ga vezuje za ekspresionističku dramu. Razlike pokazuju da se delo teško uklapa u jedan pravac. Britanika u članku o autoru njegove drame smešta na prelaz od realizma njegovog doba ka ekspresionizmu sledeće generacije.
Sporna pitanja
Scena na tavanu tumači se različito. U tekstu Vendla više puta odbija, a Melhior nastavlja; nastavni materijal za gimnazije tu scenu naziva silovanjem. Završni prizor ostavlja otvorenim pitanje šta Maskirani gospodin predstavlja: nastavni materijal ga opisuje kao figuru nalik na Mefista, a prema Nilsenu i Kraljevskom konzervatorijumu Škotske, u praizvedbi ga je igrao sam Vedekind. Poslednje reči drame pripadaju Morisu, a ne Melhioru, što presudu o krivici ostavlja publici.
Vendlina smrt na sceni nije prikazana, a lekar u pretposlednjem prizoru postavlja dijagnozu slabokrvnosti, koju ponavlja i ploča na grobu. Tako se istina o trudnoći prećutkuje i posle smrti.
Istorijski i književni kontekst
Vedekind je dramu dovršio 1891, a Veliki norveški leksikon (Store norske leksikon) ga vodi kao njegov prvi dramski rad. Prema nastavnom materijalu za nemačke gimnazije, oslanja se na njegove gimnazijske godine u Arau i na samoubistva koja su pogodila njegovu okolinu. Prema stranici V. K. Nilsena, sam je platio štampanje, a to je njegovo najautobiografskije delo. Britanika beleži da je komad izazvao skandal.
Radnja je smeštena u Nemačku kraja devetnaestog veka. Univerzitet u Getingenu kao teme nabraja represivni seksualni moral, autoritarno vaspitanje i društveno licemerje, a nastavni materijal govori o kritici moralnog poretka Carevine i njenih ustanova. Taj materijal se poziva i na Vedekindovo pismo od 5. decembra 1891. radi reformatorske namere komada. Prema Kraljevskom konzervatorijumu Škotske, Vedekind saoseća s mladim likovima koje izneveravaju roditelji i krute škole, a norveški leksikon kao uzrok tragedije navodi uski građanski moral.
Na scenu je drama stigla tek petnaest godina nakon nastanka, prema Kraljevskom konzervatorijumu Škotske. Njegova stranica beleži da su teme komada, seksualno buđenje, trudnoća, samoubistvo i abortus, trebalo da izazovu cenzure, a Univerzitet u Getingenu navodi da je komad decenijama bio cenzurisan zbog tabu tema.
Na sceni
Praizvedba je održana 20. novembra 1906. u berlinskim Kamernim igrama, novootvorenom eksperimentalnom pozorištu, u režiji Maksa Rajnharta. Prema stranici V. K. Nilsena, koristila se okretna scena, realistična scenografija i zastori od gaze, a Vedekind je igrao Maskiranog gospodina.
Scenski zadatak čini brzina smene: devetnaest kratkih prizora traži često menjanje prostora, a završni prizor prelazi u svet duhova. Ista stranica beleži i Rojal kort teatar u Londonu 1963. kao jednu od kasnijih postava.
Nasleđe i recepcija
Prema Univerzitetu u Getingenu, komad se smatra prekretnicom za moderno vaspitanje mladih i seksualno obrazovanje. Prema Britanici, nagoveštava ekspresionizam, koji su drugi nemački dramski pisci sledili dvadesetih godina. Nastavni materijal za gimnazije navodi Šternhajma i mladog Brehta kao autore koji dolaze posle njega, a Kraljevski konzervatorijum Škotske beleži da je mladi Breht divio Vedekindu. Prema Nemačkom istorijskom muzeju, berlinska praizvedba je Vedekinda učvrstila među najizvođenijim dramskim piscima njegovog vremena.
Delo je ekranizovano: nastavni materijal navodi nemu ekranizaciju Jakoba i Luize Flek iz 1923. i film Nuran Davida Kalisa iz 2010. Po komadu je nastao i mjuzikl, čiju je koreografiju radio Bil T. Džons (Britanika), a koji je, prema Nilsenu, 2007. dobio nagradu „Toni“ za najbolji mjuzikl.
Produkcije i adaptacije
Izabrana izvođenja i adaptacije, svako sa navedenim izvorom.
Pozorište
Buđenje proleća
rež. Maks Rajnhart · Kamerne igre, Berlin · 1906.
Praizvedba održana 20. novembra 1906; Vedekind je u njoj igrao Maskiranog gospodina.
Izvor: V. K. Nilsen: Spring Awakening, a Children’s Tragedy (Montclair State University)
Film
Buđenje proleća (Frühlings Erwachen)
rež. Jakob i Luiz Flek · 1923.
Jedna od dve ekranizacije drame koje navodi nastavni materijal za nemačke gimnazije.
Izvor: lehrerfortbildung-bw.de: Wedekind, Frühlings Erwachen (1891), Empfehlungsliste
Film
Buđenje proleća (Frühlings Erwachen)
rež. Nuran David Kalis · 2010.
Druga ekranizacija drame koju navodi isti nastavni materijal.
Izvor: lehrerfortbildung-bw.de: Wedekind, Frühlings Erwachen (1891), Empfehlungsliste
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- Projekt Gutenberg-DE: Frank Wedekind, Frühlings Erwachen (izvorni tekst)popis lica, podela na činove i prizore, tok radnje (činovi: chapter/2, chapter/3, chapter/4) · projekt-gutenberg.org
- Project Gutenberg: The Awakening of Spring (engleski prevod, ebook 35242)upoređivanje toka radnje prvog i drugog čina i početka trećeg · gutenberg.org
- Britanika: The Awakening of Springopis kao niza kratkih prizora, veza sa ekspresionizmom, skandal · britannica.com
- Nemački istorijski muzej (LeMO): Frank Wedekind 1864–1918dovršetak 1891, praizvedba 1906. u berlinskim Kamernim igrama, režija Maksa Rajnharta · dhm.de
- Store norske leksikon: Frank Wedekindprvi dramski rad 1891, opis radnje, prvo izvođenje 1906. u Berlinu u režiji Maksa Rajnharta · snl.no
- Univerzitet u Getingenu: Frank Wedekind, Frühlings Erwachen (1891), Leseliste der Neueren deutschen Literaturcenzura, žanrovska odrednica, jezik i likovi, značaj za obrazovanje mladih · uni-goettingen.de
- lehrerfortbildung-bw.de: Wedekind, Frühlings Erwachen (1891), Empfehlungslistepodela na prizore, nastanak u vezi s gimnazijskim godinama, ekranizacije, veza sa ekspresionizmom · lehrerfortbildung-bw.de
- EBSCO Research Starters: Spring Awakening by Frank Wedekind (D. D. Shackelford, 2022)prvo izdanje 1891, prvo izvođenje 1906, tok radnje, Vendlina smrt · ebsco.com
- V. K. Nilsen: Spring Awakening, a Children’s Tragedy (Montclair State University)datum praizvedbe, režija, scenografija, Vedekind kao Maskirani gospodin, kasnije postavke i mjuzikl · msuweb.montclair.edu
- Royal Conservatoire of Scotland: Unmasking Frank Wedekind (predavanje, Laura Bradley)petnaest godina do praizvedbe, teme komada, Vedekind kao Maskirani gospodin, divljenje mladog Brehta · rcs.ac.uk
Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam. Kako proveravamo podatke.