Aulularija (Tvrdica)

Domaći duh Lar u prologu otkriva da je Euklionov deda u kući zakopao ćup sa zlatom. Lar je sada dopustio da ga Euklion pronađe, zbog kćeri koja je pobožna i kojoj treba miraz. Euklion ćup pronalazi i od tog dana ne spava: premešta ga, čuva, sumnja u sve. Kad bogati Megador zatraži ruku njegove kćeri i kaže da miraz ne traži, skupar u tome vidi zamku, ali ipak pristaje.

U kuću stižu kuvari za svadbenu gozbu, a Euklion ih optužuje za krađu i tera štapom. Likonid, Megadorov nećak, priznaje da je Fedriju na jednom noćnom prazniku silom obljubio i da ona uskoro rađa. Megador se zato povlači i ostaje uz njega, a Likonid hoće da se oženi Fedrijom.

Likonidov rob Strobil u međuvremenu pronalazi ćup i odnese ga. Euklion u očaju kune ceo svet. Kraj komedije je izgubljen; u kasnijim izdanjima dopunili su ga humanisti, prema kojima Euklion dobija ćup i daje ga kao miraz.

Plaut je pisao po uzoru na grčku Novu komediju, ali je radnju preneo u rimski duh i obogatio je pevanim delovima i igrama reči. Za „Aululariju” nije sačuvan neposredni grčki uzor, a nedostaje joj i kraj.

Rimske komedije igrale su se na javnim igrama, na privremenim pozornicama, pred mešovitom publikom. Zato je ritam brz, a šale glasne.

Uloga Eukliona traži glumca koji ume da spoji smešno i žalosno: čovek koji se plaši za svoj ćup je komičan, ali i stvarno izmučen. Najbolji Euklioni nikada ne igraju samo karikaturu.

Najpoznatije su scena u kojoj Euklion tera kuvare i njegov monolog kada ostane bez ćupa. Režija ih najčešće vodi u tempu farse, sa kratkim zastojem u kom se vidi čovek.

Molijer je „Aululariju” uzeo kao jednu od osnova za „Tvrdicu” (1668) i tako stvorio najpoznatiju verziju priče o skupcu. Preko Molijera i italijanske komedije Euklion je postao predak mnogih komičnih tvrdica.

Lik skupara i danas je osnovna slika čoveka koga je imanje otuđilo od života.