Celina kojoj delo pripada
Trilogija o Figaru
Trilogija · 1775–1792.
Sačuvano u celini: 3 od 3
- I deoSeviljski berberinSačuvanopremijera februara 1775; prva verzija u pet činova nije uspela, prerađena u četiri čina bila je uspešnaOvo delo
- II deoŽenidba FigarovaSačuvanopremijera aprila 1784.
- III deoKriva majkaSačuvanopremijera 6. juna 1792.
Sva tri dela su sačuvana; u arhivi je za sada prvi. Tri komada o porodici Almaviva: „Seviljski berberin“, „Ženidba Figarova“ i „Kriva majka“. Premijere su bile 1775, 1784. i 1792, a ton se od živahne komedije menja ka građanskoj drami.
Izvor: BNF: Bomaršeovo pozorište, Enciklopedija Britanika: Figaro, Hrvatska enciklopedija: Bomarše
Fabula
Grof Almaviva vreba ispod prozora Rozine, koju čuva Bartolo, jer želi da se oženi njome i njenim novcem. Almaviva ne otkriva da je grof, predstavlja se kao siromašni student Lindor. Sreće Figara, svoju bivšu slugu, sada seviljskog berberina, koji mu nudi pomoć.
Figaro smišlja nekoliko smicalica: grof dolazi u kuću prerušen u vojnika, zatim u navodnog učitelja muzike kao zamena Bazilu. Bartolo uvek sumnja i uvek bude nadmudren. Rozina pokazuje da je sposobna da sama vodi svoju igru.
Bartolo, misleći da je uspeo da spreči beg, poziva notara da ga venča s Rozinom. Ali Figaro i grof uspevaju da uđu u kuću pre Bartola, a notar ih venča. Bartolo stiže sa stražom prekasno.
Lica
Grof Almaviva
zaljubljeni plemić
Rozina
mlada devojka pod starateljstvom
Bartolo
njen staratelj, lekar
Figaro
berberin, lukav
Bazil
učitelj muzike, pomagač Bartolov
Analiza
Ključne teme
Brak i sloboda
Devojka ne pripada staratelju, već sebi.
Pametan sluga
Figaro je pametniji od svih gospodara.
Ljubav vrednija od titule
Grof želi da bude voljen kao čovek.
Simboli i motivi
Prerušavanja
Svi glume: grof, Figaro, čak i Rozina.
Gitara i berbernice
Znaci skromnih zanimanja koji olakšavaju pristup.
Istorijski i književni kontekst
Bomaršeova komedija izvedena je 1775. u Pariskoj Komediji-Fransez, a na prvoj predstavi nije uspela; autor je tekst skratio i time stvorio veliki uspeh. Prvobitno je bila zamišljena kao komična opera.
Komedija je prvi deo trilogije o Figaru: slede „Ženidba Figarova” i „Kriva majka”. Njena društvena kritika nagoveštava promenljivi vek.
Na sceni
Komedija zahteva brzinu i muzikalnost: Figaro mora da bude središte i da uvodi svaku scenu.
Režija najbolje radi kad komičnost zasniva na ritmu, a ne na gegu.
Nasleđe i recepcija
Prema komediji je Rosini 1816. napisao istoimenu operu, koja je znatno poznata. Od tada su i komedija i opera zajedno deo svetske kulture.
Lik Figara postao je simbol pametnog čoveka iz naroda koji nadmudruje privilegovane.
Produkcije i adaptacije
Arhiva produkcija za ovo delo se još dopunjuje; u nju ulaze samo podaci sa proverljivim izvorom. Imate program, fotografije ili snimak predstave „Seviljski berberin“? Pošaljite ih na info@kulturnielement.org uz podatak o izvoru i upisaćemo ih u arhivu.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.