Fabula
Nora i Torvald Helmer žive udobno, a Torvald je upravo postavljen za upravnika banke. Nora čuva tajnu: pre nekoliko godina, kada je Torvald bio teško bolestan, potajno je pozajmila novac od Krogstada da bi ga odvela na jug, i falsifikovala potpis svog oca kao jemstvo.
Krogstad, kome Torvald hoće da oduzme posao, preti da će otkriti falsifikat. Nora pokušava da odloži udar, a na maskenbalu pleše tarantalu. Torvald pronalazi Krogstadovo pismo i besni na Noru, nazivajući je lažljivicom koja mu kvari ugled.
Kada Krogstad, pod uticajem Kristine Linde, vrati priznanicu, Torvald je opet ljubazan i „oprašta” joj. Nora vidi da on nije spreman da žrtvuje sebe za nju, kao što je ona žrtvovala sebe za njega. Napušta dom, muža i decu, da bi upoznala sebe. Poslednji zvuk drame je udarac zatvorenih vrata.
Lica
Nora Helmer
mlada žena i majka
Torvald Helmer
njen muž, upravnik banke
Kristina Linde
Norina prijateljica
Krogstad
bankarski činovnik, zajmodavac
Doktor Rank
porodični prijatelj
Analiza
Ključne teme
Položaj žene u braku
Nora od detinjstva živi u „lutkinoj kući”: prvo kod oca, zatim kod muža.
Zakon i savest
Nora je prekršila zakon iz ljubavi, a zakon to ne priznaje.
Samospoznaja
Kraj nije rasplet, već trenutak u kom junakinja prvi put postaje svesna.
Simboli i motivi
Taranta
Ples koji se prihvata kao način da se odloži istina.
Vrata
Zvuk kojim drama završava.
Božićno drvo
Porodična idila, koja se rastače.
Istorijski i književni kontekst
Ibzen (1828–1906) napisao je „Noru” 1879. Drama je prvi put izvedena u decembru 1879. u Kopenhagenu. Za nemačko izvođenje Ibzen je, pod pritiskom, napisao alternativni kraj u kom Nora ostaje, ali je kasnije smatrao taj postupak greškom.
Drama je pokrenula raspravu o pravima žena i bračnoj jednakosti i tada je smatrana skandaloznom.
Na sceni
Uloga Nore traži ogroman raspon: od lakoće i igranja do odluke na kraju. Najteža je poslednja scena, u kojoj ona mirno, bez vike, objašnjava odluku.
Prostor je jedna soba, i atmosfera zatvorenog sveta najbolje se postiže jednostavnom scenografijom.
Nasleđe i recepcija
„Nora” je jedna od najčešće igranih drama na svetu i simbol rane ženske emancipacije. Njen poslednji trenutak, zaključana vrata, postao je metafora.
Ibzen je kasnije rekao da mu nije bila namera da piše o ženskom pravu, već o ljudskom, ali je drama ostala važna za feminizam.
Produkcije i adaptacije
Arhiva produkcija za ovo delo se još dopunjuje; u nju ulaze samo podaci sa proverljivim izvorom. Imate program, fotografije ili snimak predstave „Nora (Lutkina kuća)“? Pošaljite ih na info@kulturnielement.org uz podatak o izvoru i upisaćemo ih u arhivu.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.